Намјештање, односно смањивање километраже је дјечија игра, брза и доступна већ за 50-ак евра. Полиција претпоставља да се брзиномјером манипулише са сваким трећим половним аутомобилом који се продаје у Њемачкој.

Тиме преваранти повећавају вриједност у просјеку за 3.000 евра по аутомобилу и обмањују купце половних аутомобила или лизинг фирме, а процијењена укупна штета само у Њемачкој износи око 6 милијарди евра годишње.

Иако је још од септембра 2017, Директивом ЕУ 2017/1151 прописано да очитавање бројача километара у аутомобилу мора систематски да се заштити, до данас нема користи од ње. Како истичу стручњаци ADAC-a , недостаје детаљна уредба која би уредила како би тачно та заштита требало да изгледа и које би неутрално тијело требало да је провјерава.

За сада се чини као да ЕУ директива није ни ступила на снагу, будући да се са километрима још увијек може манипулисати брзо и једноставно, показује ново истраживање ADAC-a. У ту сврху су процијењене понуде произвођача уређаја за подешавање километраже. Резултат - чим се на тржишту појаве нови модели возила, већ постоје понуде за манипулацију километражом.

Преваранти се користе практичним, једноставним уређајима за манипулацију, који су легално доступни већ од око 150 евра. Ови уређаји садрже софтвер помоћу којег се великом већином аутомобила може манипулисати било којом километражом у року од неколико секунди. У већини возила километража се може прилагодити према потреби без уклањања дијелова само са спајањем уређаја за управљање на законски потребну дијагностичку утичницу, преноси "Ревија ХАК".

Бројем километара се не управља само непосредно пре продаје половног аутомобила. Уобичајена је пракса подешавања километраже јер је то тако једноставно, чак и док је аутомобил у употреби, тако да се у историју возила произвођачке радионице уносе погрешни подаци и тако симулира мања километража. На примјер, лизинг фирме се варају према договореној километражи или преосталој вриједности. Многе жртве су и приватни купци половних аутомобила.

Зато ADAC апелује на законодавство да донесу нову уредбу са посебним одредбама, а купцима половних аутомобила савјетује да провјере да ли постоје одступања на ауту који их занима:

1. Провјерите рачуне за поправке, извештаје о извршеном техничком прегледу, рачуне за гориво (када користите картицу за гориво, километража је тамо приказана), датуме сервиса и километре у књижици возила или наљепнице за замену уља због вјеродостојности.

2. Ступите у контакт са претходним власником који је уписан у потврде о регистрацији. Питајте га о документима поменутим у првој тачки, како би вам појаснио километражу са којом је возило продато.

3. Не ослањајте се на податке продавца о броју километара. Они су углавном необавезујући. Инсистирајте на томе да се "стварна километража" наведе у писаном облику у уговору о продаји.

4. Нека се провјера половног возила изврши код механичара.

5. Са половним аутомобилом обратите пажњу не само на километражу, већ и на стање одржавања те навике у вожњи претходних власника, ако до њих можете доћи.

6. Нека се у радионици очита меморија грешака и интервала одржавања.

7. У случају сумње, одредите датум производње километар сата и управљачких јединица у радионици: може бити да су оштећене током манипулације, а затим замијењени.