У крду срна које ове зиме прилазе кућама у семберском селу Чађавица Горња, ловац Миладин Божић открио је младог срндаћа по имену Јеленко којег су ловци прије шест година спасили од паса луталица и током лијечења означили жутом маркицом на уху.
 

- У јесен прије шест година ловац Перо Божић спасио је лане старо неколико мјесеци од напада паса луталица, лијечили смо га и чували мјесец дана, а ветеринар га је означио жутом маркицом у десном уху и након што се опоравио пустили смо га у ловиште два километра удаљено од сеоских кућа - испричао је Божић Срни.

Према његовим ријечима, син домаћина који је његовао младог срндаћа дао му је име Јеленко, по ланету из југословенског филма "Птице које не полете", које помаже дјевојчици у изљечењу.

- Прошло је од тада шест година, а он је вјеран станишту, снимио сам га 100 метара од капије моје куће, у крду од шест срна - прича Божић.

Он се присјећа како нису знали да ли ће лане преживјети на слободи, одвојено од мајке, док га ове зиме није препознао на фотографијама које је испред куће у селу направио професионалним фото-апаратом.

- Када сам пренио фотографије на лаптоп, у крду од шест срна видио сам Јеленка, са жутом маркицом - наводи Божић.

Он каже да су у Ловачком удружењу Семберија раније донијели одлуку да у дијелу ловишта у близини кућа у Чађавици Горњој не лове, него су ту направили резерват, а Јеленка ће, када очисти рогове који су још прекривени кожом и кратком длаком, поново сликати и његову велику фотографију поставиће у Ловачкој кући, да га сви ловци могу препознати и штитити.

Миладин Божић главни је лововођа у Ловачком удружењу Семберија, једном од пет у Бијељини, које газдује ловиштем на површини од 43.000 хектара, а међу 1.000 ловаца је 13 жена и ловачки подмладак на који су поносни.

- Имамо у удружењу много дјечака који на правилан начин, кроз дружење и рад у ловишту, заволе природу, дивљач и лов и постану прави ловци - истиче Божић и додаје да најмлађи семберски ловци имају десетак година, а најстарији су у деветој деценији.

Према његовим ријечима, у току је лов на предаторе, куну, лисицу и шакала, за којег ловци наводе да је опрезан и лукавији од лисице, а може да направи већу штету у ловишту.

Божић наводи да се шакал посљедњих 10 година појављује у приобалном дијелу Саве и Дрине у Семберији и ловци сваке године одстријеле десетак шакала.

И када није сезона лова, ловци су активни у ловишту и интензивно раде на прихрани дивљачи и обогаћивању ловишта.

Ловачко удружење Семберија има 50 наткривених хранилица и 70 солила, ловиште чувају два ловочувара, а постављене су и надзорне камере.

Имају највећу и савремену фазанерију у Републици Српској са матичним јатом од 1.000 фазана и годишњом производњом 20.000 фазанских пилића, од којих 5.000 сваке године унесу у ловиште.