Дан црвених хаљина почео се обиљежавати у Сједињеним Америчким Државама 2002. године како би се подигла свијест жена о важности превенције можданог удара.

Овај дан обиљежава се првог петка у фебруару, а симбол кампање је црвена хаљина - хаљина као универзална слика жене и црвена као боја здравља, живота и живости, али и упозорења.

Кампања има за циљ да охрабри жене да се брину о свом здрављу јер је већину болести могуће спријечити здравим животним навикама, а исто тако жели подстаћи стручњаке у здравству на посебну пажњу на мождани удар код жена, због њихових разлика у односу на мушкарце.

Како смањити ризик од можданог удара
На већину фактора ризика можданог удара можемо утицати сами - здравим стилом живота, промјеном прехране и редовном физичком активношћу те активношћу мозга.

Ако уз редовну физичку активност и здраву прехрану одлазимо на систематске прегледе којима превенирамо или контролишемо болест која може имати као посљедицу мождани удар, учинили смо пуно да избјегнемо једну од највећих здравствених пријетњи - мождани удар.

Откривањем, уклањањем и модификовањем фактора ризика могуће је у значајној мјери смањити учесталост можданог удара. Редовно мјерење крвног притиска, вриједности шећера у крви, вриједности свих фракција холестерола те триглицерида, као и процјена срчане функције, откривају свладава ли организам уредно захтјеве свакодневице. Треба споменути и важност престанка пушења, редовну тјелесну активност, адекватно ношење са стресом и вјежбање можданих функција, тзв. браин фитнесс.

Медитеранска исхрана
Потребно је прећи на здрав начин исхране у којој доминирају незасићене масти: уља, поготово маслиново, много воћа и поврћа, намирнице богате непробављивим биљним влакнима, много рибе. Најздравији начин прехране је такозвана медитеранска исхрана.

Пушење и алкохол
У циљу превенције можданог удара треба престати пушити јер пушење може и до шест пута повисити ризик настанка можданог удара, а ризик расте с бројем попушених цигарета. Али, пет година након престанка пушења ризик се изједначава с ризиком непушача. Алкохолна пића треба конзумирати умјерено.

Тјелесна тежина и лијечење
Прекомјерну тјелесну тежину треба смањити јер је доказано да је претилост фактор ризика за настанак можданог удара, као и тјелесна неактивност. Свакако је потребно лијечити пратеће болести: повишен крвни притисак, поремећаје срчаног ритма и остале срчане болести, шећерну болест, повишене масноће у крви, значајно сужење артерија... Важно је да се болесници придржавају упутства доктора у лијечењу од наведених болести.

Физичка активност
Посљедњих је година доказано да тјелесна активност, око 30 минута сваког дана, доприноси смањењу ризика настанка можданог удара. Тјелесна активност доводи до повећања количине неуропептида који омогућује боље функционисање можданих функција и смањује ризик настанка депресије. Тјелесна активност одржава здраву срчану функцију, те тако позитивно дјелује и на уредно одржавање мождане циркулације. Када се говори о тјелесној активности, то није вјежбање у теретани, него може бити ходање, пливање, плес...

Смањење стреса
Кључ здравља мозга је адекватно ношење са стресом. Треба настојати да наше реакције на стрес не буду бурне, да се превише не трошимо јер тако само шкодимо свом здрављу, а у суштини ништа битно не можемо промијенити. Препоручују се методе опуштања, слушање музике, дружење с пријатељима, боравак у природи и слично.

Вјежбе за мозак
Не смијемо пустити мозак да се улијени, да се само бави рутином и не рјешава нове задатке. Да се то не би догодило, треба га стално вјежбати дајући му нове задатке као што су рјешавање енигматских задатака, крижаљки, ребуса, судоку крижаљки, играње шаха те стицање нових знања, учење нових језика...