Стабла у улици у којој живимо могу утицати на смањење ризика од депресије и потребе за антидепресивима, показали су резултати новог истраживања.

Многобројне студије већ су показалe да животна средина може снажно утицати на ментално здравље, па је немачки истраживачки тим покушао да процени могу ли свакодневни предмети којима су људи окружени, попут стабала поред којих пролазимо кад изађемо из куће, имати позитиван утицај, преноси Индипендент.

Научници су нализирали податке прикупљене од 10.000 становника Лајпцига у Немачкој и открили корелацију између броја стабала у улици у којој живимо и антидепресива преписаних пацијенту.

Већа количина дрвећа која се налази на мање од 100 метара од нечије куће доведена је у везу са мањим ризиком од потребе за антидепресивима, наводе истраживачи.

Корелација је била посебно уочљива код угроженијих група код којих постоји већа вероватноћа да ће им у Немачкој бити преписани лекови против депресије.

Водећа ауторка студије др Мелиса Марселес истакла је да откриће њеног тима сугерише да дрвеће у улици или околини места становања, чак и на малој, доступној јавној зеленој површини, може помоћи да се смањи јаз у здравственим неједнакостима између економски различитих друштвених група.

„Ово су добре вести јер је дрвеће у улици релативно лако посадити и њихов број се може повећати без много напора у планирању“, истакла је др Марселес.

Истраживачи кажу да осим користи за ментално здравље, више дрвећа у нашој непосредној околини такође може допринети ублажавању климатских промена.

„Наша студија показује да је природа која се налази близу куће – биодиверзитет који видите кроз прозор или када шетате или се возите на посао, у школу или у куповину – важна за ментално здравље“, додала је докторка Дајана Боулер, која је у тиму била задужена за анализу података.

Научници се надају да ће њихово истраживање подстаћи надлежне у више градова да саде дрвеће у урбаним срединама.

Пројекат су спровели Хелмхолцов центар за истраживање животне средине (UFZ), Немачки центар за интегративна истраживања биодиверзитета (iDiv), Универзитет у Лајпцигу и Универзитет „Фридрих Шилер“ у Јени.