Zemlja se kreće brže nego ikad u poslednjih 50 godina, otkrili su naučnici, i ako tako nastavi možda će biti potrebno da se na atomskim časovnicima doda „negativna prestupna sekunda“ u nekoj narednoj godini.

Na brzinu rotacije Zemlje utiču brojni faktori, uključujući kretanje rastopljenog jezgra, okeana i promena u atmosferi. Ako nastavi da se okreće trenutnom brzinom, dužina dana u 2021. bi mogla biti za 0,05 milisekundi kraća od 86.400 sekundi koliko uobičajeno traje 24-časovni period, tvrde astrofizičar Grejem Džons i Konstantin Bajkos urednik portala Tajm end dejt.

Naučnici iz Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS) svakodnevno mere tačan trenutak kada određena zvezda zauzima istu poziciju na nebu i tako utvrđuju dužinu dana, odnosno koliko traje zemljina rotacija.

„Predviđa se da će 2021. godina biti najkraća u poslednjih nekoliko decenija. Poslednji put kada je prosečna dužina dana tokom cele godine bila manja od 86.400 sekundi bilo je 1937. godine“, navode Džons i Bajkos.

Ukoliko se tačno vreme potrebno za rotaciju Zemlje ne poklapa sa atomskih časovnicima, može se dodati ili oduzeti prestupna sekunda kako bi se osiguralo da ostanu usklađeni. Poslednji put prestupna sekunda je dodata 31. decembra 2016. godine.

UTC prestupne sekunde su nepravilno raspoređene i nepredvidive. Međunarodna služba za rotaciju i referentne sisteme (IERS) odlučuje o umetanju svake UTC prestupne sekunde obično šest meseci unapred, kako bi se osiguralo da razlika između očitavanja UTC i UT1 nikada ne prelazi 0,9 sekundi.

„Ako rotacija Zemlje nastavi da ubrzava, u nekom trenutku će možda biti potrebna negativna prestupna sekunda. Ako se ovo dogodi, naši satovi bi preskočili sekundu kako bi išli u korak sa užurbanom Zemljom“, dodaju naučnici.

Ove prestupne sekunde nemaju praktičnu važnost u svakodnevnom životu, ali u određenim oblastima poput astronomije, navigacije, svemirskih letova i računarskih mreža, veoma je važno da proračuni i mere praćenja budu tačni jer i ta jedna sekunda može biti od vitalne važnosti.

Ova praksa se ipak pokazala remetilačkom u 21. veku, a posebno u uslugama koje zavise od preciznog vremenskog žigosanja ili vremenski kritične kontrole procesa. Nadležno međunarodno telo za standarde raspravljalo je o tome da li da nastavi ili ne sa ovom praksom, pri čemu velika većina zemalja podržava njeno ukidanje.

Neki naučnici iz Međunarodne unije za telekomunikacije predlažu da bi bilo bolje da se jaz produži i da se dodaje samo „prestupni sat“ ako bi to bilo potrebno.

Ovo bi poremećaje u telekomunikacionim mrežama umanjilo, ali astronomi bi morali da vrše izmene kako bi se prilagodili, dok se ne doda taj prestupni sat.