Земља се креће брже него икад у последњих 50 година, открили су научници, и ако тако настави можда ће бити потребно да се на атомским часовницима дода „негативна преступна секунда“ у некој наредној години.

На брзину ротације Земље утичу бројни фактори, укључујући кретање растопљеног језгра, океана и промена у атмосфери. Ако настави да се окреће тренутном брзином, дужина дана у 2021. би могла бити за 0,05 милисекунди краћа од 86.400 секунди колико уобичајено траје 24-часовни период, тврде астрофизичар Грејем Џонс и Константин Бајкос уредник портала Тајм енд дејт.

Научници из Међународне службе за ротацију Земље и референтне системе (IERS) свакодневно мере тачан тренутак када одређена звезда заузима исту позицију на небу и тако утврђују дужину дана, односно колико траје земљина ротација.

„Предвиђа се да ће 2021. година бити најкраћа у последњих неколико деценија. Последњи пут када је просечна дужина дана током целе године била мања од 86.400 секунди било је 1937. године“, наводе Џонс и Бајкос.

Уколико се тачно време потребно за ротацију Земље не поклапа са атомских часовницима, може се додати или одузети преступна секунда како би се осигурало да остану усклађени. Последњи пут преступна секунда је додата 31. децембра 2016. године.

УТЦ преступне секунде су неправилно распоређене и непредвидиве. Међународна служба за ротацију и референтне системе (IERS) одлучује о уметању сваке УТЦ преступне секунде обично шест месеци унапред, како би се осигурало да разлика између очитавања УТЦ и УТ1 никада не прелази 0,9 секунди.

„Ако ротација Земље настави да убрзава, у неком тренутку ће можда бити потребна негативна преступна секунда. Ако се ово догоди, наши сатови би прескочили секунду како би ишли у корак са ужурбаном Земљом“, додају научници.

Ове преступне секунде немају практичну важност у свакодневном животу, али у одређеним областима попут астрономије, навигације, свемирских летова и рачунарских мрежа, веома је важно да прорачуни и мере праћења буду тачни јер и та једна секунда може бити од виталне важности.

Ова пракса се ипак показала реметилачком у 21. веку, а посебно у услугама које зависе од прецизног временског жигосања или временски критичне контроле процеса. Надлежно међународно тело за стандарде расправљало је о томе да ли да настави или не са овом праксом, при чему велика већина земаља подржава њено укидање.

Неки научници из Међународне уније за телекомуникације предлажу да би било боље да се јаз продужи и да се додаје само „преступни сат“ ако би то било потребно.

Ово би поремећаје у телекомуникационим мрежама умањило, али астрономи би морали да врше измене како би се прилагодили, док се не дода тај преступни сат.