Током пандемије коронавируса и мјера изолације здравије смо се хранили. Мање су се користила готова јела, више куповало воће и проврће – резултати су прелиминарног истраживања спроведеног међу готово 11.000 потрошача из 11 земаља.

„С обзиром на то да су људи били присиљени да проводе вријеме у кући, испробавали су нове рецепте и изгледа да су бацали много мање хране. Током изолације су се хранили здравије, оброци су припремани код куће и конзумирало се више воћа и поврћа“, наводи Шарлота Де Бакер, координаторка истраживања које су спровели научници са Универзитета у Антверпену.

Узорак су чинили испитаници из Аустралије, Белгије, Чилеа, Уганде, Холандије, Француске, Аустрије, Грчке, Канаде, Бразила и Ирске. Истраживање је спроведено онлајн на добровољној основи у раздобљу од 17. априла до 7. маја, од чега је 6.700 испитаника било из Белгије. План је да се прошири на још око 25 земаља, а коначни резултати ће бити објављени до краја јуна.

Мање су се јеле грицкалице
Анкета је показала да је већина испитаника из земаља обухваћених истраживањем смањила куповину готових и полуготових јела која се припремају у микроталасној рерни.

„Конзумирање грицкалица, поручивање хране из ресторана или преко интернета и полуготове оброке замијенили смо кувањем и припремом хране код куће“, каже Азербејџанка која живи и ради у Бриселу описујући шта се променило у њеном домаћинству током пандемије. „Изгубила сам четири килограма и на то сам врло поносна“, додаје.

У готово половини земаља обухваћених анкетом показало се да људи купују мање сланих грицкалица и слаткиша, премда је њихова укупна продаја остала стабилна.

Kонзумирање сланих, масних и слатких намирница обично је у порасту кад су људи под стресом, но у време пандемије коронавируса та повећана потреба за одређеним намирницама у многим државама замењена је домаћим производима, сматра Де Бакерова.

На пример, у Чилеу је забележен велик пад продаје грицкалица, али и највећи пораст потрошње брашна и квасца. Потрошња меса, рибе и алкохолних пића у време пандемије остала је иста

Појачана брига о здрављу
Де Бакерова наглашава да прелиминарни резултати упућују на веома јасне нове трендове и сматра да се они вјероватно у догледно вријеме неће мењати јер је пандемија подстакла људе да мало више воде рачуна о здрављу и здравије се хране.

Мјуријел Брернар, власница белгијске онлајн трговине органском храном, била је приморана да готово удвостручити број запослених како би задовољила потражњу купаца за свежим органским производима.

У свим земљама обухваћеним анкетом људи су током карантина куповали веће количине свјежег, конзервираног или смрзнутог воћа и поврћа, а та се промјена, каже Де Бакерова, може протумачити као појачана брига за здравље.

Тренду је вјеројатно допринјела и чињеница да су људи морали пажљиво да испланирају вријеме које ће провести у супермаркетима које је било ограничено.

„Ако направите списак за куповину и унапред испланирате оброке, много је мања вјероватноћа да ћете у колица убацити неке нездраве намирнице“, објашњавају истраживачи.

Испробавање нових рецепата
Учесници анкете, већином жене, одговориле су да су током изолације испробавале нове рецепте, користећи и остатке хране од претходног дана, што је смањило савремени тренд бацања хране.

Овакав однос према храни вероватно је повезан и са страхом од несташице, верује Де Бакерова и вјероватно ће нестати када полице у супермаркетима поново буду пуне, а не полупразне.

И поред тога вјерује да ће се неке прехрамбене навике задржати и кад прође раздобље епидемије. У многим државама изолација је трајала дуже од шест недеља, што је довољно дуг период да потрошачи развију нове навике.

Уједно, испробавајући нове рецепте стекли су самопоуздање у погледу кулинарских вјештина, па ће вјероватно наставити да кувају и када се све заврши, нада се Де Бакерова.

Ипак, неки пољопривредници су били на губитку. Затварање ресторана смањило је потражњу за производима попут гљива, салате и зачинског биља, показују подаци компаније "Freshfel Europe", која заступа европски сектор произвођача свежих намирница чији се годишњи промет процијењује на 200 милијарди евра.