Ostrvo Ikarija dobilo je ime po mitskom junaku Ikaru koji je na tom mestu pao u more pošto je Sunce otopilo vosak na njegovim krilima. Do ostrva nije lako stići ni brodom ni avionom jer ga vetrovi dobro čuvaju od najezde radoznalih turista, a možda se i zbog toga život na ostrvu odvija polako, bez stresa i žurbe, u ruralnom i pomalo surovom okruženju.

Ovo ostrvo postalo je poznato širom sveta po dugovečnosti svojih stanovnika. „Njujork Tajms“ ga je u šali nazvao ostrvom na kojem ljudi zaboravljaju da umru.

I zaista, Ikarija je jedna od pet svetskih plavih zona u koje spadaju i Sardinija, Okinava u Japanu, Nikoja u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji. To su mesta na kojima živi najveći broj vitalnih devedesetogodišnjaka i stogodišnjaka.

Nakon što je istraživač „Nacionalne Geografije“ Den Butner došao do ovih saznanja, naučnike širom sveta počelo je da opseda pitanje zbog čega ljudi na tim mestima žive u proseku deset godina duže nego na bilo kom drugom mestu na planeti. I pri tom su dobrog mentalnog zdravlja, u dobroj kondiciji i uvek spremni za šalu.

Stanovnici ostrva kažu da svoje dane uvek provode sa nekom svrhom. Većina stanovništva se bavi baštovanstvom i samostalno proizvodi hranu za svoje potrebe, a tu su i brojni vinogradi jer su dve čaše crvenog vina na dan jedna od njihovih tajni.

Zbog brdovite konfiguracije terena većina svakodnevno pešači do grada i taverne u kojoj će se sresti sa prijateljima. U proseku, taj put iznosi oko 8 km. I nije važno koje je doba dana jer ovde vreme ne upravlja njima već oni vremenom.

Postalo je poznato da u jednoj pekari na ostrvu svako uzme šta želi, a novac ostavi na pultu jer je vlasnik možda otišao da odrema. Duže spavanje ujutru i obavezna sijesta popodne takođe su, smatraju naučnici, ključ za dugovečnost.

Mediteranska dijeta, toliko popularna širom sveta, ovde je jednostavno način života. Epidemiološka studija „IKARIA“, sprovedena na ostrvu, trebalo je da pokaže kako geni u kombinaciji sa okruženjem i stilom života utiču na dugovečnost.

Zaključeno je da osamdesetogodišnjaci jedu masline i maslinovo ulje pet do sedam puta nedeljno, voće četiri do pet puta nedeljno i povrće isto toliko.

Riba je na meniju dva puta nedeljno, a crveno meso jednom ili dva puta. Sve ovo utiče na očuvanje najpre kardiovaskularnog, a potom i ostalih sistema i organa.

Interesantan je podatak da i konzumacija grčke kafe takođe povoljno utiče na zdravlje, kao i to što ostrvljani piju dosta čaja koji se pravi od raznih lekovitih trava koje rastu na ostrvu.

Studija je pokazala da život u srećnom braku smanjuje stopu smrtnosti od srčanih oboljenja. Društveni život na ostrvu odvija se u zajednici u kojoj vlada izražena empatija. Porodične veze su vrlo čvrste.

Stariji članovi porodice imaju aktivnu ulogu u porodičnim dešavanjima i učestvuju kako u radu u domaćinstvu tako i u odgajanju unuka.

Svakodnevno se druže sa komšijama i prijateljima, a neretko ostaju i do jutarnjih sati na trgu gde se uz čuveni buzuki igra i peva.

Čini se da je,  pored svih zaključaka koje su doneli naučnici, tajna dugog i srećnog života ipak u jednostavnosti. U Grčkoj ničega nema previše već taman koliko je dovoljno da vam srce zaigra.

Lepota je ovde u jednostavnim oblicima, u plavo belom koloritu pod vedrim nebom, u zvucima buzukija i u par koraka čuvenog sirtaki plesa.

Tu se ljudi smeju iskreno i govore glasno. I žele baš onoliko koliko im je potrebno. Ikariju bi možda pravilnije mogli zvati ostrvom srećnih ljudi.