Острво Икарија добило је име по митском јунаку Икару који је на том месту пао у море пошто је Сунце отопило восак на његовим крилима. До острва није лако стићи ни бродом ни авионом јер га ветрови добро чувају од најезде радозналих туриста, а можда се и због тога живот на острву одвија полако, без стреса и журбе, у руралном и помало суровом окружењу.
Ово острво постало је познато широм света по дуговечности својих становника. „Њујорк Тајмс“ га је у шали назвао острвом на којем људи заборављају да умру.
И заиста, Икарија је једна од пет светских плавих зона у које спадају и Сардинија, Окинава у Јапану, Никоја у Kостарики и Лома Линда у Kалифорнији. То су места на којима живи највећи број виталних деведесетогодишњака и стогодишњака.
Након што је истраживач „Националне Географије“ Ден Бутнер дошао до ових сазнања, научнике широм света почело је да опседа питање због чега људи на тим местима живе у просеку десет година дуже него на било ком другом месту на планети. И при том су доброг менталног здравља, у доброј кондицији и увек спремни за шалу.
Становници острва кажу да своје дане увек проводе са неком сврхом. Већина становништва се бави баштованством и самостално производи храну за своје потребе, а ту су и бројни виногради јер су две чаше црвеног вина на дан једна од њихових тајни.
Због брдовите конфигурације терена већина свакодневно пешачи до града и таверне у којој ће се срести са пријатељима. У просеку, тај пут износи око 8 км. И није важно које је доба дана јер овде време не управља њима већ они временом.
Постало је познато да у једној пекари на острву свако узме шта жели, а новац остави на пулту јер је власник можда отишао да одрема. Дуже спавање ујутру и обавезна сијеста поподне такође су, сматрају научници, кључ за дуговечност.
Медитеранска дијета, толико популарна широм света, овде је једноставно начин живота. Епидемиолошка студија „ИKАРИА“, спроведена на острву, требало је да покаже како гени у комбинацији са окружењем и стилом живота утичу на дуговечност.
Закључено је да осамдесетогодишњаци једу маслине и маслиново уље пет до седам пута недељно, воће четири до пет пута недељно и поврће исто толико.
Риба је на менију два пута недељно, а црвено месо једном или два пута. Све ово утиче на очување најпре кардиоваскуларног, а потом и осталих система и органа.
Интересантан је податак да и конзумација грчке кафе такође повољно утиче на здравље, као и то што острвљани пију доста чаја који се прави од разних лековитих трава које расту на острву.
Студија је показала да живот у срећном браку смањује стопу смртности од срчаних обољења. Друштвени живот на острву одвија се у заједници у којој влада изражена емпатија. Породичне везе су врло чврсте.
Старији чланови породице имају активну улогу у породичним дешавањима и учествују како у раду у домаћинству тако и у одгајању унука.
Свакодневно се друже са комшијама и пријатељима, а неретко остају и до јутарњих сати на тргу где се уз чувени бузуки игра и пева.
Чини се да је, поред свих закључака које су донели научници, тајна дугог и срећног живота ипак у једноставности. У Грчкој ничега нема превише већ таман колико је довољно да вам срце заигра.
Лепота је овде у једноставним облицима, у плаво белом колориту под ведрим небом, у звуцима бузукија и у пар корака чувеног сиртаки плеса.
Ту се људи смеју искрено и говоре гласно. И желе баш онолико колико им је потребно. Икарију би можда правилније могли звати острвом срећних људи.
Шта Ви мислите о овоме?