Док се научници свим силама труде пронаћи лијек и цјепиво за COVID-19, свијет је обиљежио 40. годишњицу једине праве побједе човјечанства над вирусом - искорјењивање великих богиња.

У мају 1980. представници свих чланица Свјетске здравствене организације окупили су се у Женеви и званично прогласили да велике богиње, два вијека након открића цјепива, припадају историјким уџбеницима.

Велике богиње високо су заразна болест која се преноси капљичним путем или додиривањем контаминираних предмета. Симптоми су висока температура и осип који је преживјеле унаказио, а често и ослијепио. Многи их нису преживјели. Вирус је убио до 30 одсто заражених, односно укупно више од 300 милиона људи само у 20. вијеку. 

Мисли се да су велике богиње постојале хиљадама година. Најстарији траг повреда на кожи које се повезују са тим вирусом откривен је на мумији египатског фараона Рамзеса V. 

Разорна болест била је и циљ првога свјетског цјепива, које је открио научник Едвард Џенер 1796.

Од врата до врата Идеја о искорјењивању великих богиња појавила се тек два вијека послије, 1958., за вријеме привременог "детанта" Руса и Американаца", каже амерички епидемиолог Лари Брилијант. У вријеме кад су велике богиње биле ендемска болест у више од 30 земаља и убијале су више од два милиoна људи на годину, Совјети су предложили да се на искорјењивању вируса покаже чему служи глобална сарадња. Акцију су предложили на годишњој скупштини Свјетске здравствене организације (СЗО).

"Америка се одмах сложила", рекао је Брилијант. 

Четири деценије послије, док се свијет опоравља од шока изазваног COVID-19, они који доносе одлуке требали би се угледати на тадашње неуморне напоре да се изолирају заражени великим богињама и пронађу њихови контакти.

"То би требало послужити као надахнуће", рекла је званичница СЗО Росамунд Луис. 

"Из искуства с великим богињама много можемо научити о томе како одговорити на COVID", рекла је.

СЗО испочетка није имао довољно новца за озбиљан рад на искорјењивању великих богиња, али кад је напокон покренуо глобалну кампању 1967. године, стручњаци су за зараженим особама трагали "од врата до врата", рекла је Луис.

Она приговара да је многим земљама требало предуго да схвате важност тог "основног оружја јавног здравља" против COVID-19. 

Стручњаци кажу да је утврђивање контаката од кључног значаја док се не развије вакцину за COVID. 

Откриће вакцине за велике богиње прије више од 220 година био је "основни елемент побједе" над том болести, каже Ангела Тереса Кијуфи,  професорка микробиологије на универзитету у Лозани.  Џенер је дошао на идеју за вакцину након што је схватио да мљекарке које су биле заражене крављим богињама нису добиле велике богиње. Стога је искористио релативно безазлен вирус за цијепљење против много опаснијег.