Sigmund Frojd, jedan od najuticajnijih i kontroverznijih mislilaca 20. veka, osnivač psihoanalize - teorije o funkcionisanju ljudskog uma i metode lečenja, rođen je na današnji dan - 6. maja 1856. godine. Smelo je bežao od ograničenosti koje mu je nametalo vreme, i ostavio nam psihoanalizu kao, „globalno svetsko dobro“. Frojdov lik neretko povezujemo sa predstavom čoveka koji s uživanjem povlači dim iz cigarete dok sluša pacijenta na kauču, i holivudskim trilerima koji, skoro pa ne mogu bez iste takve scene.

Pozni genije Sigmund Frojd, koji je zbog posebnog pristupa lečenju i poznatog slučaja Elizabete fon R. u 36 godini života prihvatio da izađe iz okvira dotadašnje lekarske uobičajene psihijatrijske prakse, uveo je nove metode istraživanja nesvesnog, a to ga je anatemisalo u tadašnjoj lekarskoj profesiji. 

Mnogo pre nego što je razvio psihoanalizu, Sigmund Frojd se već istakao kao naučni istraživač i lekar. Između 1876. i 1895. godine, dao je brojne doprinose u raznim granama biologije i medicine, uključujući fiziologiju, anatomiju, histologiju, neurologiju, pedijatriju, anesteziologiju. 

Frojd je novim pristupom o funkcionisanja ljudskog uma, potkopavao tradicionalna učenja o kulturološkim vrednostima, čime je sebi „obezbedio" brojne neprijatelje i deklarisane neistomišljenike.

Danas, mnogi bivaju izlečeni upravo zahvaljujući metodama koje je razvijao a koje su tumačile ljudsko ponašanje kao nešto što je u velikoj meri određeno nesvesnim motivacijama, koje proizlaze iz iskustava iz detinjstva, susreta sa ljubavlju, gubitkom, seksualnošću i smrću i složenim emocionalnim stavovima roditelja, braće, sestara... 

„Nesvesni ili predsvesni procesi, kao deo istorije psihičkog života čoveka, ulaze u prostor u koji se retko zalazi, jer smo ionako neprijatnost razrešili najčešće potiskivanjem i drugim mehanizmima psihičke odbrane ličnosti od neželjenih doživljavanja. Proizvod tog nesvesnog rada su neuroze kao rešenje. U nesvesnom ima puno ‘ličnih đavola' a ljudi se u principu plaše đavala pa i svojih. Njih najviše. Otkrivajući ih jačamo ličnost a sam proces za laike može ponekad da deluje čudno jer ga je teško objasniti. Psihoterapeut u procesu dugogodišnje edukacije iz psihoterapije se najpre suočava sa svojim ‘ličnim đavolima' prolazeći kroz ne tako jednostavan proces samoanalize", objasnio je za RTS doktor medicine Milorad Veličković, neuropsihijatar, psihoanalitički terapeut, koji psihoanalizu u radu sa pacijentima, praktikuje dugi niz godina..

Jel' baš mora da se leži na kauču
Ortodoksna psihoanaliza je praktikovala ležanje na kauču, i Frojd je zahtevao od pacijenta da zatvorenih očiju legne na kauč dok on sedi iza njega.

„Jednim delom, to je zbog toga da bi pacijent nesmetano pratio svoje asocijacije a drugi deo je subjektivne prirode jer Frojd na jednom mestu kaže da mu je zamorno da ceo dan bude posmatran od strane pacijenata. Kasnija modifikacija terapijskog procesa usklađena sa novijim načinom života savremenog čoveka, dovela je do toga da psihoanalitički terapeuti i terapeuti ostalih pravaca psihoterapije, uglavnom ne praktikuju ležanje na kauču klijenata", kaže dr Veličković. 

Snovi su nejasni najčešće zbog cenzure

Za Frojda su snovi bili „carski put u nesvesno" koje je on izučavao metodom slobodnih asocijacija.„San ima regresivan arhajski karakter, pogotovo latentni tj. skriveni sadržaj sna koji je produkt nesvesnog koje je nezrelo, seksualno, amoralno i incestuozno. Nekadašnje potisnute želje nalaze svoj izraz kroz san. Tako je popularno mišljenje donekle u pravu, kada kaže da snovi predskazuju budućnost, sa dodatkom da je to budućnost kakva mi želimo da bude. Ima više vrsta snova po Frojdu. Snovi su često nejasni i čudni upravo zbog cenzure koja postoji između svesnog i nesvesnog koja ne dopušta da u svest prodre ono što joj je neprijatno. Sanjanje je čuvar spavanja jer dopušta potisnutoj želji da se maskirana ispolji, a da ne dovede do buđenja", objašnjava Frojdov pristup snovima psihoanalitičar dr Veličković.

Kauč, Frojd i - pas

Frojd je voleo pse a omiljena mu je bila ženka rase čau čau pod imenom Jofi. Nisu se razdvajali ni tokom sesija sa pacijentima. Pacijent je mogao da voli ili ne voli pse, ali morao je se pomiri s tim da će pored kauča, uvek biti krzneni čau čau.

Frojd je tvrdio da mu nikada nije bio potreban sat kako bi odredio trajanje seanse. Kraj seanse je nepogrešivo određivala Jofi, čim bi počela da zeva.