У периодима пандемија и изолације стварали су велики умови. Многа открића без којих данас не можемо да замислимо свет настала су управо у карантинима, и то у такозваним „годинама чуда“.

Научници кажу да не верују у чуда, али верују у генијалне способности појединаца и несвакидашњу људску креативност. Ипак annus mirabilis, „године чуда“, забиљежене су и у историји и у науци.

„Прво нам је подарио Исак Њутн. Није свијету подарио једно, два, већ три ванвременска открића која су промјенила све што мислимо о овом свијету и за сва времена промијенила сам свијет у коме живимо. Исто то је 1905. поновио Алберт Ајнштајн“, подсјећа др Александар Богојевић, директор Института за физику. 

Та 'златна' 1666. је година у којој је Лондоном владала куга. Исак Њутн је имао 23 године, тек је дипломирао и из Kембриџа се од епидемије склонио у родну кућу удаљену 100 километара од града. И ту је провео двије године током којих је дошао до значајних открића о којима свједоче и његове личне биљешке.

„Завршио је своја испитивања која су довела до разумјевања анализе – дијела математике која описује како се ствари мјењају у простору и у времену – основа све модерне науке“, додаје Богојевић. 

И темељи за друго велико откриће, универзални закон гравитације и механике, постављени су баш у тој години, када се родила почетна идеја. Подстакнут јабуком у свом дворишту, размишљао је о томе која сила чини да плод падне на земљу.

„Јабука у дворишту је стварно постојала. Расад те јабуке је пресађен и налази се и дан-данас испред Кембриџа. Њутн, то знамо из његових биљешки, јесте о кретању тијела, о паду, размишљао и на примеру јабуке, између осталог, али му никада није пала на главу. Мада лијепо звучи“, наглашава др Александар Богојевић.

Трећа ствар коју је Њутн открио током изолације је природа свјетлости и боја, којом је поставио основе оптике.

„Правио је низ веома чудних експеримената. Између осталог, иглом је убадао своје око. Срећом, није остао слеп. Ништа није сазнао, али га је интересовала природа вида, природа свјетлости. Он је велику тајну свјетлости открио када је пуштао сунчеву свјетлост кроз призму. Она би се разложила у дугине боје и он је наставио даље експерименте. Он је видео да је бијела боја заправо мјешавина, а не примарна боја“, наводи наш саговорник. 

Да није било ових открића данашњи свијет не би био овакав какав познајемо, не би постојали многи уређаји. Међутим, изолација није основни узрок због кога је дошло до значајних ријешења.

„Послушајмо самог Њутна. Он нам је рекао шта је оно због чега је он дошао до открића до којих је дошао. Прво, да је, ако је видио даље од других, то само зато што је стајао на раменима великана. И то је основни кредо науке. Други разлог његовог успјеха је, бар по самом Њутну, то што је био упоран. Тешко је бити интелектуални маратонац. То је оно што је Њутн био“, сматра др Богојевић. 

Упорност и насљеђе помогли су и Њутновим сљедбеницима да дођу до нових сазнања такође, у несвакидашњим условима.

„Сам Ајнштајн је своју општу теорију релативности, ту чудну теорију која описује гравитацију као кривљење простора и времена. Прво ријешење Ајнштајнових једначина је дао Карл Шварцшилд у веома чудним условима. У току најгорих борби у Првом свијетском рату, у рововима на југоисточном фронту“, напомиње директор Института за физику. 

Сто година касније због тог ријешења другачије посматрамо црне рупе у свемиру, и данас захваљујући Ајнштајновој теорији и гравитационим телескопима видимо различите аспекте реалности, а сва та открића настала су захваљујући великим умовима који су стварали и током изолације.