У успоменама Павла Милановића /83/ са Тјентишта, некада најбољег конобара Југославије, посебно мјесто заузима Елизабет Тејлор, славна холивудска глумица коју је служио пуних 40 дана током снимања чувеног филма „Сутјеска“ 1971. године.

Павле се присјећа да се није одвајао од Елизабет Тејлор.

Чувена филмска звијезда се, прича њен тадашњи домаћин, одушевљавала природним љепотама фочанског краја, док је њен супруг Ричард Бартон, у улози Тита, по врлетима Вучева, Маглића и Зеленгоре са партизанима тражио излаз из њемачког обруча.

Павле је имао срећу да га, уочи почетка снимања филма, директор Националног парка пошаље на такмичење угоститеља у Порторож одакле се вратио са златном медаљом, што је била најбоља препорука да га поставе за личног конобара славне гошће, која није глумила у филму, већ је дошла у пратњи свог ништа мање славног супруга.

„У Порторожу у Словенији било је такмичење на нивоу Југославије из савременог угоститељства и трговине и ја сам освојио прво мјесто и златну медаљу. Када сам дошао овдје почео је филм да се снима и одмах су ме поставили да служим Елизабету. Био сам 40 дана у вили с њом, имали смо хеликоптере на располагању- хоћу на доручак у Дубровник, хоћу у Сарајеву, овдје, ондје, све сам с њом био, а када је пошла дала ми је напојницу, коверту пуну долара, у толиком износу да сам од тог новца почео правити викендицу“, прича Павле.

За 42 године, колико је радио у Националном парку “Сутјеска”, Павле је служио многе познате личности, али конобарски задатак пратње Елизабет Тејлор посебно му је драг и представља врхунац његове каријере.

Дивио се љепоти холивудске глумице, а она се одушевљевала планинама и језерима Националног парка, које су заједно обилазили хеликоптером.

Присјећа се да је пила много вискија- можда и због тога, сматра Павле, што је била у свађи са својим супругом, тако да су посебно одсјели, она у Титовој вили, а Ричард у хотелу „Сутјеска“.

„Ниједном није отишла у хотел “Сутјеску” горе гдје су били глумци и Ричард. Само ја био с њом 40 дана, ишли свукуда, по планинама са хеликоптером, хоћу овдје, хоћу ондје. Дивила се љепоти природе, ишли смо на језера Горње и Доње Баре, на Пријевор, на Вучево, на Пашину пољану, све је то обишла. Говорила је- ово нема кугла земаљска, добра је жена била, свака јој част. Она је дигла ауторитет Тјентишту када нас је посјетила, све је послије друкчије било“,истиче Павле.

Он је имао ту част да је, уз спремачицу и двије жене које су бринуле о њеном изгледу, био једини мушкарац који је имао приступ вили у којој је Елизабет боравила.

„Знала је и да се скине гола преда мном. Ту би били  још преводиљка, спремачица и двије цуре које су је чешљале и облачиле. Крај кревета виски, тоник и лед, а ја јој сипам. А љепоте њезине на свијету нема, нема вајара на свијету који би извајао њезино тијело, ма то је љепота кугле земаљске“, препричава фочански конобар дружење са чувеном „Клеопатром“.

Павле се сјећа да је највише вољела да једе месо на жару или стандардне шницле- натур, бечку, паришку, али уз свако јело обавезно и гатачки кајмак из мјешине, који су специјално за њу набављали на Чемерну.

„Цијенила ме је и вољела опасно, свиђао сам јој се, говорила је да сам добар. Задовољна је отишла, а и ја сам се жртвовао да буде задовољна“.

Некада званично најбољи конобар од Вардара па до Триглава, мађионичар за коктеле, Павле Милановић прича да у бившој великој држави нико није могао да ради посао за који није био довољно стручан, па ни посао конобара.

„Данас се стидим кад негдје уђем у хотел како су обучени конобари, каква је послуга, то везе нема са угоститељством. Најважнија у угоститељству је чистоћа објекта, која треба да се држи на  свјетском нивоу. Друго, конобари треба да су сви једнако обучени. Ми смо сви имали по два, три одијела, све нам фирма куповала, као министри смо били, кад дођеш пред госта, ма буди господин на свјетском нивоу. Није могао свако бити угоститељ, то не може ако није лијеп човјек, не може“, сматра Павле.

Милановић пензионерске дане проводи на Тјентишту уживајући у љепоти природе и сјећајући се неких љепших времена.

У деветој деценији живота здравље га добро служи, а каже, како и не би, када је читав свој и радни и животни вијек провео у овом бисеру природе чијој љепоти се дивила и славна Елизабет Тејлор.

Ричард Бартон о Тјентишту: За велику људску драму, богови изабрали и одговарајућу позорницу

Дугогодишњи Титов савјетник за штампу Блажо Мандић у књизи „Тито- неиспричано“ изнио је доста занимљивих детаља о припремама за снимање филма „Сутјеска“, о боравку филмске екипе са Титом 1970. године на Тјентишту, а затим и о томе како је ангажован Ричард Бартон. Мандић је описао и свој сусрет са Бартоном на тераси хотела „Младост“ на Тјентишту у љето 1971. године.

„Био сам у прилици да на Сутјесци изблиза посматрам тог шармантног човјека лијепе спољашњости. Нашао сам се у друштву окупљеном око њега на тераси хотела „Младост“ на Тјентишту. Одушевљавао се природом, јединственим пејзажом, за који је Мирослав Крлежа једном рекао да је херојски. Рано предвечерје. Долина уз ријеку већ је била у сјенци. Свјетлост преломљена негдје по средини планина, док су врхови још бљештали под сунчевим сјајем. Бартон је медитирао, са чашом вискија испред себе. Кружио је погледом около и само понављао: „Бјутифули (beautifully), бјутифули (красно, красно…).“ А онда ће у једном тренутку: „Као да су за велику људску драму, богови изабрали и одговарајућу позорницу!“, записао је Мандић.