Новооткривени дио људског имунолошког система могао би бити искориштен у изљечењу свих врста рака, објавили су научници.

Како јавља Би-Би-Си, тим са Универзитета у Кардифу открио је методу којом се у лабораторијским условима уништавају ћелије злоћудних болести простате, дојки, плућа, те осталих врста рака.

Ово откриће, објављено у угледном научном часопису Nature Immunology, до сада није било тестирано на пацијентима, но истраживачи тврде како "има огроман потенцијал". Упркос чињеници да је њихов рад у још раној фази, поручују како је ријеч о узбудљивом открићу.

Шта су тачно открили?

Имунолошки систем је природна обрана људског тијела од инфекција која такође напада и ћелије рака.

Научници су тражили "неконвенционалне" и до сада неоткривене начине на који имунолошки систем природно напада туморе. Открили су Т-ћелије (Т-лимфоците) у људској крви. То су имунолошке ћелије које могу скенирати тијело и процијенити гдје постоји пријетња људском здрављу коју треба елеминисати. Оне би се могле искористити за "напад" на разне врсте тумора.

– Постоји шанса да бисмо на тај начин могли лијечити све пацијенте обољеле од рака – изјавио је професор Ендру Севел за Би-Би-Си.

– До сада нико није вјеровао да је то могуће, открити свеобухватну терапију у којој би једна врста Т-ћелија била у стању уништити више врста рака – нагласио је он.

Како би та терапија функционисала?

Т-ћелије на својој површини имају "рецепторе" које им пружају могућност да "виде" на хемијском нивоу. Тим из Кардифа открио је врсту Т-ћелије и њезин рецептор који у лабораторији има способност пронаћи и убити широки спектар ћелија рака, укључујући оне на плућима, кожи, дебелом цријеву, простати, јајницима, бубрезима и матерници.

Оно што је кључно, током тог поступка нормална је ткива остављао нетакнутима. Но, како то тачно ради за сада се још истражује.

Би-Би-Си ипак пише како је овај специфични рецептор Т-ћелије у инеракцији са молекулом названом МР1, која се налази на површини сваке ћелије у људском тијелу. Сматра се како управо МР1 имунолошком суставу јавља да се у некој ћелији нападнутој раком нешто догађа.

– Ми смо први који смо описали Т-ћелију која проналази МР1 у ћелијама рака. То нико никада није направио – изјавио је за Би-Би-Си научник Гери Долтон.

Зашто је ово значајно?

Лијечење рака Т-ћелијама већ постоји и развој имунолошке терапије тумора један је од најзначајнијих доприноса у борби са тим смртоносним болестима. Најпознатији примјер је ЦАР-Т – персонална терапија која се темељи на генетској модификацији имунолошких ћелија пацијената како би могле препознати и нападати туморске ћелије.

ЦАР-Т је остварио запањујуће резултате у неким случајевима – пацијентима који су се налазили на корак до смрти болест је доведена до комплетне ремисије.

Но, ова терапија је врло специфична и функционише у ограниченом броју врста рака гдје постоји јасна мета и пут Т-ћелијама до болесних ћелија. Такође, ова врста лијечења није се показала успјешном у борби с врстама рака који формирају туморе него само против злоћудних болести крви попут леукемије.

Научници укључени у ово истраживање тврде како би њихова Т-ћелија могла водити према "универзалном" лијеку за рак.

Како би све могло функционисати у пракси?

Лијечење би започело узимањем узорка крви од пацијента. Његове Т-ћелије би се узеле, генетски модификовале и тако репрограмирале како би направиле рецептор којим би откривале рак. Такве, "унапређене" ћелије би се у великим количинама "узгајале" у лабораторијама, и затим убризгавале у пацијента.

Исти такав поступак користи се и у ЦАР-Т терапијама. Би-Би-Си ипак наглашава како је ово истраживање за сада тестирано само на животињама и ћелијама у лабораторији и да ће прије тестова на људима морати бити проведене додатне провјере.

Шта кажу стручњаци?

Лусија Мори и Ђенаро Де Либеро са Универзитета у швајцарском Базелу поручују како ово откриће има "велики потенцијал". Ипак, истичу како је сада у врло раној фази да би се могло говорити о успјешној борби са свим врстама рака.

– Врло смо узбуђени због вијести о имунолошким функцијама ове Т-ћелије и потенцијалној употреби – објавили су они.

Данијел Дејвис, професор имунологије са Универзитета у Манчестеру упозорава како је ово тек основна разина истраживања и да научници нису тако близу производњи лијека за пацијенте. Ипак, он истиче да је ријеч о значајном открићу како за напредак у начину разумијевања како ради људски имунолошки систем, тако и за будуће терапије.