У државним календарима Краљевине Србије за 1903, 1906. и 1911. и даље су се могли видјети стари српски називи...
Прошло је 100 година од како је Србија потпуно избацила старе српске називе мјесеци заједно са јулијанским календаром, да би их већина нашег народа у међувремену потпуно заборавила.
Вјероватно сте чули за хрватски просинац или травањ, али не за наш коложег или дерикож, иако су у питању називи заједничког старословенског поријекла.
Међутим, ово није античка историја, па су се тако, у државним календарима Краљевине Србије за 1903, 1906. и 1911. и даље могли видјети стари српски називи поред нових, латинских.
Штавише, почетком 19. вијека у Србији су у употреби још увијек били и старословенски називи блиски онима које данас користе Хрвати. О овоме свједоче и записи у „Српском рјечнику” које је начинио чувени Вук Караџић који је, почетком 19. вијека, унио ове називе као „старе српске називе за мјесеце”.
Ако сте се икада запитали како се на српском каже јануар или фебруар одговор потражите у овом списку, који поред старословенских садржи и српска народна имена.
Старословенски – српски називи: Сечањ, Љути, Сухи, Березозол, Травен, Изок, Червен, Зарев, Рујен, Листопад, Груден и Студен.
Српски народни називи: Коложег, Сечко, Дерикож, Лажитрава, Цветањ, Трешњар, Жетвар, Гумник, Гроздобер, Шумопад, Студен и Коледар.
Шта Ви мислите о овоме?