Индијанка Амбер Џонс Кинг из индијанског племена Чироки, која је удајом за Херцеговца Илију Глоговца из села Моско, код Требиња, прешла у православну вјеру и постала Српкиња, ускоро ће, каже, постати и Херцеговка.

„Тренутно живимо у Херцег Новом, али ћемо продати кућу у којој тамо живимо и преселити у моје родно село Моско, гдје моја супруга, која је умјетница, сада ради на осликавању цркве“, каже Илија, с обзиром на то да Јована, како се сада Амбер зове, познаје мало ријечи српског језика.

Упознали су се у Њу Орлеансу, гдје је Јована радила као професор историје умјетности, а Илија био поморац, тако што су заједно чекали у реду за плаћање казне због саобраћајне грешке и отпочели разговор. Пркосна Индијанка се најприје, осјетивши да неко дише иза њеног рамена и чита њене новине које је разгледала док је чекала у реду, окренула у намјери, како каже Илија, „да га обручи“, али је, угледавши га, само тихо прокоментарисала неки новински наслов – „Какав је криминал у Њу Орлеансу“, а наочити Херцеговац, такође оставши без даха, само је одговорио „Стварно јесте“ и позвао је на кафу. Чироки Индијанка се од тада није одвајала од свога Херцеговца и постала је права узорна супруга, која данас каже да јој се није било тешко прилагодити Илији, горостасу њежног срца, чији народ има сличан пркос и понос индијанском. Из љубави према свом Херцеговцу се крстила у Цетињском манастиру и, с обзиром на то да је њено друго име Јонес (Џонс), узела то име преведено на српски – Јована, тако да се Амбер Џонс Кинг од 2001. године зове Јована Глоговац. Каже да јој се Моско, родно село њеног супруга, које се налази на путу Требиње – Билећа, јако допада, као и Требиње, због чега су се договорили да из Херцег Новог преселе у Моско.

Глоговци су у Херцег Новом читаву једну собу своје куће претворили у праву галерију у којој је преко 70 Јованиних слика и икона, а неријетке су оне на којима су српски и индијански мотиви, па је зато једна од препознатљивијих „Вук Караџић и поглавица Секвоја“, који је осмислио писмо Чироки Индијанаца.

Јована овога пута није излагала ту слику, већ само оне са Индијанцима, како би Србима што боље дочарала своје племе, а међу њима је и „Индијанска породица“, са тако лијепом ођећом украшеном у неким детаљима попут српске, а Енглези су их, каже, сматрали дивљацима.

Жели да Србима што више дочара живот Индијанаца, због чега је обећала да ће у Требињу организовати изложбу својих радова са портретима и крајолицима два тако далека, али, како тврде Глоговци, тако слична народа.

Индијанска огрлица и капа „заврата“

Занимљиво је да су недавно у Галерију „Бокић“ у Требињу, на колективну изложбу херцеговачких сликара, гдје је било изложено и неколико Јованиних радова, Глоговци стигли с капама „завратама“, које су дио херцеговачке и црногорске народе ношње. Јована је носила и индијанску огрлицу, на којој је талисман њеног племена, односно, како објашњава, Чироки крст са симболиком цијелог свијета и Бога у средини.