Тешки бомбардер "калињин К-7" био је експериментални авион, дизајниран и тестиран у Совјетском Савезу.

Дјело је Константина Калињина, цивилног и војног пилота из Првог свјетског рата, и Ваздухопловног бироа у Харкову, на чијем је челу био.

Имао је неоубичајну конфигурацију за то доба, са два вертикална стабилизатора и огромним стајним трапом, са све топовским куполама. Њих је било и "свуда унаоколо".

Направљен је био од гвожђа, мјешавине хрома и молибдена. Оригинални дизајн је захтијевао шест мотора на крилима, а када су схватили да је пројектована тежина већа од предвиђене додата су још два мотора.

Цивилна конфигурација је имала капацитет од 120 путника и седам тона поште. Сједишта су била смјештена унутар простора од 2-3 метра између зидова крила, чији је распон био као код Б-52, али са много већом површином.

 Војна је могла да прими 112 војника под пуном ратном опремом. Кад је ријеч о наоружању – осам аутоматских топова од 20 милиметара, осам митраљеза од 7,62 мм и 9.600 кг бомби.

К-7 је први пут полетио 11. августа 1933. године. Сљедећи лет је био 21. новембра исте године, када се авион распао усљед структуралног колапса једног од репних стабилизатора, убивши 14 чланова посаде и једног на земљи.

Сумњало се и на саботажу. Два прототипа су још била наручена током 1933. године, али су отказана 1935. године прије него што су била завршена.

Због високог нивоа тајности, није сачувано много фотографија. Пред вама су заправо реконструкције које су заљубљеници у историју ваздухопловства направили углавном на основу планова за К-7.

Калињинова летећа тврђава ће свакако бити упамћена као једна од највећих летјелица прије млазног доба.