НАСА је јуче званично саопштила да је пронашла воду на Марсу. Да ли то значи да на Црвеној планети можда има живота?

Вода у течном стању на Марсу чврсто је везана за кристале соли, што значи да НАСА ни у ком случају није на Марсу пронашла језеро или поток.

На Земљи, свуда где има течне воде — има и живота. Међутим, на површини Марса температуре су тако екстремне, а ниво космичке радијације висок, да се већина великих сложених молекула потребних за стварање једињења кључних за живе организме распада под њеним утицајем.

Осим тога, вода на Марсу се само повремено јавља у течном облику, што није довољно за опстанак било којих живих створења.

Ипак, ако воде има довољно, то би могло да обезбеди опстанак људских колонија на Марсу. Не само да би вода могла да се екстрахује из тла, него би могла да се користи и у прављењу ракетног горива за повратак на Земљу.

Научници су уочили дугачак таман траг који вода оставља на планинама на Марсу, а то је поткрепљено и сателитским снимком који можете видети испод.

На њему је уочљиво како је горњи део планине тамнији од доњег, а научници су установили да је то зато што се вода током летњих месеци слива низ планину, док су током јесени и зиме стране планине суве. Разлика у тамној и светлој боји на дну планине у ствари означава место до ког је вода текла.

Тамне, уске бразде се појављују и повећавају током најтоплијих месеци, а нестају током остатка године. Со смањује тачку замрзавања воде, што објашњава како је могуће да и поред ниске температуре на Марсу има воде.

Неки стручњаци већ годинама износе теорије према којима су тамне црте које се јављају на падинама Марсових брежуљака и планина током топлијих годишњих доба (а нестају током хладнијих) потврда да ту има воде.

Вода коју је открила НАСА летелица Орбитални истраживач Марса могла би да настаје отапањем подземних санти леда које се јављају у процесу у ком соли извлаче влагу из Марсове атмосфере или из подземних „резервоара“ воде.

НАСА је почетком године објавила да је Марс у давној прошлости вероватно имао велико море, слично Атлантском океану, али је временом 87 одсто те воде испарило у свемир.

Ако знамо да је живот на Земљи настао у води, односно да је вода савршено место за настанак живота, све ово повећава шансе да ће научници на Црвеној планети можда коначно открити да је живот тамо постојао или да још постоји.

У сваком случају, ово је велики дан за историју науке, пише „Индепендент“.