Чињеница да је Нил Армстронг тог 21. јула 1969. године, у два сата и 56 минута, први изашао из модула Игл и начинио историјски “мали корак за човјека, али велики за човјечанство”, можда и нема везе са тиме што је баш он био командант мисије Аполо 11.

Можда су баш врата модула, која су се налазила са његове стране, учинила да отисак његовог стопала буде први запис присуства човјека у прашини површине Мјесеца.

Међутим, до свега тога можда и не би дошло, или бар не у том тренутку, да један од главних идејних покретача слања човека на Мјесец није била Централна обавјештајна агенција (ЦИА), али нипошто на начин на који то већина теоретичара завјере тврди (лажирањем слијетања).

Агенти ЦИА су 1968. године дошли до информације да је совјетски свемирски програм потпуно спреман за лет око Мјесеца, који би требало да се одигра прије краја те године. Због тога су констатовали да САД, такође, морају што прије да крену на Мјесец.

Тако је, на инсистрање из Ленглија, циљ мисије Аполо 8 помијењен, па је умјесто лета у земљиној орбити, у децембру 1968. изведен је први лет са људском посадом који је ушао у мјесечеву орбиту.

Да је ЦИА заиста била уплетена у цијелу причу, говори и биљешка Карла Дакета, тадашњег замјеника директора агенције задуженог за науку и технологију:

“Вјероватноћа да ће САД обавити лет око Мјесеца са људском посадом у летјелици Аполо 8 резултат је директне подршке коју је НАСА добила од Центра за стране пројектиле и свемирску анализу, кроз достављене податке о тренутним и будућим совјетским свемирским плановима.”

Само седам мјесеци касније, шест сати и 39 минута прије него што ће, 21. јула 1969. године, начинити “мали - велики корак”, тројица врхунских војних пилота Армстронг, Едвин (Баз) Олдрин и Мајкл Колинс први пут у својим животима слетјели су на нешто што није Земља у нечему што није авион.

И сам Армстронг ће касније рећи да је за њега можда чак и већи успјех представљало успјешно приземљење летјелице 20. јула увече, док је први корак на површини Мјесеца био логична посљледица тога.

У скученој капсули лунарног модула Игл, посада је посљедњих неколико сати тога дана провела вршећи посљедње припреме за крунисање свог историјског подухвата.

У знак сјећања на своје трагично настрадале колеге, посаду никада полетјелог Апола 1 чију летјелицу је двије и по године раније прогутао пламен током пробе лансирања, са собом су понијели ознаку њихове мисије.

Желећи и да одају почаст својим совјетским колегама, пиониру лета у свемир Јурију Гагарину и његовом колеги Владимиру Комарову, првом који је два пута летио у свемир и који је, уједно, постао и прва жртва у историји космонаутике, Нил, Баз и Мајк су на Месец донијели двије меморијалне медаље из Совјетског Савеза.

Поруке мира америчких председника Ајзенхауера, Кенедија, Џонсона и Никсона, краљице Елизабете Друге, римскиог папе... држваника 73 земље свијета, међу којима и југословенског предсједника Тита, снимљене су на посебном силиконском диску, који ће на Мјесецу остати да свједочи о добрим намјерама човјечанства у истраживању ванземаљских пространстава.

У трећем сату 21. јулског дана, прије тачно пет деценија, Нил Армстронг је коначно ступио на површину Мјесеца изговоривши чувену реченицу:

“Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство” (енгл. “That's one small step for (а) man, one giant leap for maniekind”).

За њим је изашао и Олдрин, док је Колинс остао у капсули. Астронаути су на површини Мјесеца поставли заставу Сједињених Америчких Држава, а по обављеној мисији и прикупљеним узорцима, тамо су оставили и амблем Апола 1, совјетске медаље, поруке мира и плочу са потписима све тројице и предсjедника Ричарда Никсона и поруком:

“На овом мjесту су људи са планете Земље први пут закорачили на Мjесец у јулу 1969. Дошли смо у миру, у име цијелог човјечанства.”

Армстронг, Олдрин и Колинс су на Мјесецу провели 22 сата. Лунарни модул Игл је са површине земљиног сателита полетио 21. јула у 17 сати и 54 минута. Мисија Аполо 11 окончана је 24. јула 1969. године, успјешним слијетањем у воде Сјеверног Пацифика.

Потпуни успјех мисије Аполо 11 је нешто чему се НАСА од самог почетка највише надала. И поред тога, стручњаке америчке свемирске агенције највише је бринуло да ли ће астронаути моћи да се врате са Мјесеца. Због тога је, за случај најгорег исхода разрађен посебан протокол.

Уколико би до тога дошло, контроли мисије на Земљи наложено је да одмах искључи радио везу и прекину комуникацију са посадом Игла.

Никсон је за такав исход имао унапред припремљен говор којим би се обратио свијету у директном телевизијском преносу, пошто би претходно лично позвао супруге астронаута да им саопшти трагичну вијест и изјави саучешће.

То се, наравно, није догодило, али је ипак један тренутак непажње можда могао да доведе баш до таквог исхода. Приликом повратка у лунарни модул Армстронг је својим апаратом за дисање случајно ударио и поломио прекидач којим се активирају мотори летјелице.

У том тренутку астронаути су остали без икакве могућности да се врате на Земљу.

Олдрин је, међутим, брзо и сналажљиво одреаговао, па је сломљену ручку замјенио својом оловком. Импровизовани прекидач је успио да упали моторе, а оловка је касније добила заслужено мјесто у Ваздухопловном музеју у Сјетлу.

Током припреме за полетање, Армстронг је из модула још једном фотографисао пободену америчку заставу. Оловка је упалила моторе и све је било спремно за повратак на Земљу.

Снажни издувни гасови Игла, приликом полијетања су, међутим, оборили америчку заставу. Све касније Аполо мисије због тога су заставу постављале много даље од мјеста слијетања.

И када су “лунарни пионири” коначно атерирали у воде Тихог океана, тамо их је дочекала посада носача авиона Хорнет.

Прва ствар која је Нила Армстронга, База Олдрина и Мајкла Колинса, актере до тада невиђеног подвига историјских размјера, дочекала по повратку на Земљу били су - земаљски закони.

Након што су их изашли из лунарне капсуле, астронауте је дочекала - царина. Хероји првог лета на Мјесец морали су да попуне царинску декларацију због “увоза мјесечевог камења и узорака мјесечеве прашине” у Сједињене Државе.

НАСА је касније објавила да је у питању била шала унапред договорена са Царином. Без обзира на то, попуњени формулар је и данас аутентичан документ и још свједочанство о историјској мисији Аполо 11, на коме се налазе потписи првих људи који су били на Мјесецу.