Михајло Пупин рођен је у мјесту Идвор у Банату 9. октобра 1854. године, а умро је у Њујорку 12. марта 1935. године.

Пупин је уживао велики углед у Америци, био је један од дванаесторице научника - оснивача Агенције за аеронаутику која је прерасла у НАСА, предсједник Њујоршке академије наука и предсједник Универзитетског клуба у Њујорку. У тим институцијама био је први предсједник који није рођен у Америци.

Најзначајнија лабораторија на Колумбија универзитету носи Пупиново име. Из ње је изашло више од 30 нобеловаца. Само седморица од њих добили су Пупинову медаљу, јер је она признање за посебне националне заслуге.

Пупин се дружио са најмоћнијим људима свог времена - од америчких предсједника његови пријатељи били су Рузвелт, Кулиџ, па и Хувер, а посебно су значајне његове везе са Вудроом Вилсоном, тадашњим америчким предсједником, које су умногоме помогле да нове границе Европе буду "нацртане" на начин који одговара српским интересима.

Вилсон је у америчком Конгресу 8. јануара 1918. године навео да Србија по завршетку рата треба да добије излаз на Јадранско море.

Пупин је патриотизам много пута потврдио дјелом, и цјелокупну имовину, а био је милијардер, ставио је под хипотеку да би обезбиједио средства за Србију у Првом свјетском рату.

Мало је познато да је амерички предсједник Вудро Вилсон прогласом позвао амерички народ да 28. јула 1918. године по црквама одају почаст храбрим Србима за све што су преживјели у рату, а "Српски дан" у Вашингтону одржан је захваљујући Пупину.

Пупин до недавно није имао никакво обиљежје у Београду, али је неправда исправљена, пошто је Пупин добио мост, а ускоро ће имати и споменик у Булевару краља Александра - преко пута Универзитетске библиотеке, која је подигнута захваљујући његовом залагању.

Био је професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД, као и један од оснивача и дугогодишњи предсједник Српског народног савеза у Америци.

Пупин је добио и Пулицерову награду /1924/ за аутобиографско дјело "Од пашњака до научењака".

Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике, а заслужан је и за проналазак Пупинових калемова.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада, а по доласку у Америку додао је свом презимену и ријеч "Идворски" чиме је нагласио своје поријекло. Имао је четворицу браће и пет сестара.

Пупин се 1888. године оженио Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка са којом је имао кћерку Барбару, али су у браку били само осам година када му је супруга преминула након тешке упале плућа.

Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон у Бронксу.

Пупинов најзначајнији проналазак је у свијету познат под називом "Пупинова теорија" којом је ријешио проблем повећања домета простирања телефонских струја.

Пупин је објавио око 70 техничких чланака и извештаја и 34 патента.