Права зима с обилним падавинама стиже нам тек половином јануара, тврде у златарском крају (југозападна Србија), гдје су мјештани научили да читају промјене на биљном и животињском свијету како би опстали у суровим планиским условима.

Права зима с обилним падавинама стиже нам тек половином јануара, а снијег који пада ових дана само је увертира у непогоде које тек слиједе, тврде у златарском крају у југозападној Србији, на основу појава у природи. А у свињској слезени је, кажу, записана прецизнија временска прогноза него у извјештајима метеоролога.

На основу прогнозе план за сљедећу годину

Свињокољ у Новој Вароши и другим дијеловим југозападне Србије ишчекују се због тога са пуно већим нестрпљењем, него емисије о временским приликама на телевизијским станицама. Уз залогај свјежег меса тек испеченог на жару, чварке и чашицу домаће ракије тумаче се облик и изглед свињске слезене и на основу тога се планирају први пољски радови у наредној години.

"Годинама се бавим месарским послом и до сада није било омашке у временској прогнози коју 'саопшти' свињска слезена. Ко не вјерује, нек' прати", категоричан је Мићо Марјановић из Сеништа на падинама Муртенице.

Све до православног Божића уобичајене временске прилике

А јесенас је пуно посла и за касапине и за сеоске метеорологе. Сезона свињокоља почела је рано, јер су многи журили да све припреме прије младине (младог Мјесеца), која је трајала од 7. до 15. новембра. Кажу, месо од живинчета које се коље током младих дана споро се суши и пропада, а маст хоће да ужегне.

"До сада сам испршутио око 30 свиња и све су свињске слезене биле истог облика. У њима лијепо пише да ће све до православног Божића владати уобичајене временске прилике за ово доба године. Обилног снијега у правом смислу те ријечи биће тек у другој половини јануара, као и у периоду од краја фебруара до половине марта. С тим ће се и завршити ова зима", каже касапин Горан Дулановић из Дражевића.

Прочитати записано није лако
"Прочитати" записано на свињској слезени није међутим ни мало лако, мада тако изгледа. Због тога су они који то умију "на добром гласу" и радо виђени гости на сеоским светковинама.

"Свињска слезена мијења облик сваке године, у зависности од временских прилика које најављује. Да би се правилно протумачили знаци, потребно је да се средина слезене подијели на шест једнаких дужних дијелова, јер зима у златарском крају траје шест мјесеци, од 1. новембра до 1. маја. Тамо гдје је најдебља, у том мјесецу ће бити највећи мразеви, а гдје је најшира биће највише падавина", каже Дулановић.

Снијег знао падати и у јуну
Кронике биљеже да снијег у нововарошком крају није падао једино у јулу и аугусту. Знао је падати и у јуну мјесецу, а прије три године је 16. маја освануо бијели покривач дебљине пола метра и уништио засаде тек исцвалог воћа. Да ли ће ускоро падати, мјештани се "информишу" и према појави слане.

"Народно искуство каже да слана никада не може бити старија од снијега. А када Расничко поље према Увцу осване у бијелом од слане, то је сигуран знак да ће га убрзо прекрити и снијег", каже Милан Јанковић из Драглице.

Стољетно искуство предака
У поштапалици "Сачувај ме Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана", која се овдје користи, увијек током разговара о временским приликама, сабрано је кажу мјештани стољетно искуство предака. Да би опстали у планинским врлетима са суровом климом, мјештани су научили да читају промјене на биљном и животињском свијету и да на основу њих одређујују дане погодне за сјетву, косидбу и жетву. Тако су и развили неколико начина за дугорочну временску прогнозу, а једна од њих је и на основу временских прилика између два Божића, католичког и православног.

"Између два Божића је 12 дана, а сваки дан у прогнози је један мјесец у години. Временске прилике у јануару прогнозирају се на основу тога какво је вријеме 25. децембра, мјесец фебруар је 26. децембар и тако редом до Бадњег дана, који је прогноза за децембар. На жалост ова временска прогноза је према мојој рачуници, све мање поуздана. Умјесто четири, посљедних година имамо свега два годишња доба и из зиме директно улазимо у љето, што је вјероватно један од разлога", каже мјештанин Јован Марјановић.

Зима на Златару
Свој начин тумачења природних појава имају и воћари из села у питомој лимској долини. Овдје је посљедних година засађено скоро 500 хектара малине, а добро рађа и друго воће. Највише се узгаја шљива, од које се пече квалитетна ракија за продају.

"Добро ће родити воће у воћњацима које од Никољдана до Бадњег дана 'притисне' магла, а иње је током цијелог дана на гранама. Међутим, на оним парцелама које су под маглом и на Божић 7. јануара, град ће те године, како се вјерује, уништити љетину", закључује Радован С. Главоњић из Бистрице.