Легендарни "фићо", аутомобил који је моторизовао бившу Југославију и служио као возило милиције, па чак и хитне помоћи, данас због велике потражње достиже цијене и до 20.000 КМ.

"У посљедњих годину дана је велики интерес за 'фиће' и цијена им стално расте, јер како је интерес већи, тако и цијена непрестано иде горе. Цијена рестаурираног аута на тржишту је 5.000 - 6.000 марака, мада има 'фића' абарта који се продају и по 20.000 КМ", рекао је за "Независне" Недим Гусић Брацо, предсједник Олдтајмер клуба Сарајево.

Према његовим ријечима, "фићо" у лошем стању се може наћи за хиљаду или двије хиљаде марака, а потребно је најмање пола године како би се довео у стање у каквом је био раније.

"Људи и дан-данас обиђу Европу с 'фићом' и врате се без икаквог квара, тако да је сада постао атракција и врло је омиљен. Велико је задовољство и ужитак упалити 'фићу' и провозати се њиме", казао је Гусић те додао да се многи, када виде овај ауто с уздахом сјете своје младости, дјетињства, одлазака на море и лијепих тренутака.

Многи људи и данас, прича Гусић, поред својих аутомобила имају "фићу" да би се могли провозати и уживати.

Истакао је да се дијелови за овај мали ауто могу наћи и у Србији, али да се обично довозе из Италије, те да људи који их купују, купе два таква аутомобила, од којих састављају један.

"То је аутомобил који је једноставан за одржавање, тако да већину дијелова за њега није компликовано пронаћи", истакао је Гусић.

Нермина Ћеримагић, предсједница "Фићо клуба" Сарајево, казала је да су "фиће" добиле на цијени јер је потребно времена како би се рестаурирале.

"'Фићо' којег је већ неко саставио и рестаурирао је скуп јер треба много нерава и времена да се то уради. Поједине дијелове је неопходно тражити по Европи", наводи Ћеримагићева.

Нагласила је да су ови аутомобили поприлично заступљени, како у свијету, тако и у БиХ.

"Да бисте осјетили чари 'фиће' морали бисте се провозати њиме. То је једини аутомобил који не могу да возим у штиклама", испричала је Ћеримагићева те додала да с другим власницима из региона и Европе размјењује искуства о лименим љубимцима.

Зоран Павловић, члан Организационог одбора Олдтајмер клуба 'Ветеран', рекао је да је ово аутомобил који је једноставан и за одржавање и за кориштење.

"Да је било памети, 'фићу' није требало ни да престану да производе. Када се возите таквим једним аутомобилом онда отворите прозор, уживате у амијенту и посматрате свијет из једне успорене перспективе, што вожњи даје посебан квалитет и доживљај на том путовању", прича Павловић.

Истакао је да постоје радње које продају дијелове само за "фиће" те да их није прекомпликовано пронаћи, осим појединих који се више не производе.

"Фиће се дијеле на оне које су имале врата која се отварају као и код модерних аутомобила и на оне гдје се врата отварају на супротну страну, тзв. Контраши, произведени до 1965. године и баш једног таквог има мој пријатељ", рекао је Павловић.

Долазио из "Црвене заставе"
Аутомобил "фићо", чији је формални назив застава 750, био је југословенски мали путнички аутомобил, који се производио у Заводу "Црвена застава" у Крагујевцу, по лиценци италијанског ФИАТ-а. Први "фићо" произведен је 18. октобра 1955. године, док је посљедњи произведен у новембру 1985.

Појавио се заједно с потребом за аутомобилом нешто већим од тополина, који би као и овај аутомобил био једнако приступачан. Према неким подацима, за 30 година производње направљено је 923.487 оваквих аутомобила.