Европска комисија заузела је став да буде прекинута пракса помјерања часовника у прољеће и јесен, након истраживања која су показала да је 84 одсто Европљана против тога. Препорука је да се задржи љетна рачуница.

Остало је да став Европске комисије, која је засједала у петак, потврде владе свих 28 земаља чланица ЕУ и Парламент Европе па да одлука буде коначна и обавезујућа. С обзиром на резултате истраживања и препоруке, нема сумње да ће одлука и бити  усвојена.

Предсједник Европске комисије Жан Клод Јункер је рекао да милиони “вјерују да љетно рачунање времена треба да траје током цијеле године и то ће се догодити”.

Земље ЕУ зими и љети помјерају сатове како би што више искористиле дневно свјетло. У резолуцији Европског парламента се наводи да је важно одржати “унифициран временски режим у Европској унији”.

Комисија још није објавила детаље предложених измјена. У приједлогу стоји опција да би свака земља чланица могла самостално да одлучи да ли ће “помјерати казаљке”. Ипак, упозоравају да би неусаглашене промјене времена међу земљама чланицама ЕУ могле да проузрокују економску штету.

У анкети, коју је објавила њемачка телевизија ЗДФ, 84 одсто од 4,6 милиона испитаника је за укидање љетног и зимског рачунања времена.

Неке студије које је Комисија навела у образложењу указују на то да помјерање сата негативно утиче на здравље људи.

- Резултати показују да би утицај на људски биоритам могао бити далеко већи него што се раније мислило - тврде у Комисији.

Финска је позвала на укидање ове праксе након што је петицију у тој земљи потписало више од 70.000 људи.

Помјерање часовника уведено је 1980. јер се вјеровало да ће ова мјера довести до уштеде струје и смањења броја саобраћајних несрећа. Међутим, Европска комисија тврди да подаци о уштеди и смањењу броја несрећа “нису увјерљиви”.

Истраживања су такође показала да  промјене рачунања времена могу да угрозе распоред спавања и да утичу на продуктивност на послу. Међутим, постоје и аргументи да промјена рачунања времена омогућава више јутарње свјетлости током зиме и продужава дан љети, што може спријечити саобраћајне несреће и уштедјети енергију.

Велики број земаља ван ЕУ престао је са праксом помјерања казаљки, укључујући Русију, Турску, Бјелорусију и Исланд.  

Три временске зоне

На подручју Европе постоје три стандардне временске зоне. Тако три државе имају гриничко средње вријеме (GMT). То су Велика Британија, Ирска и Португалија.

У зони средњоевропског времена је 17 држава, (GMT + 1 сат) док је њих осам у зони источноевропског времена, (GMT + 2 сата). Тренутне сезонске промјене сата су контроверзне јер постоји велика разлика у дневном свјетлу скандинавске и јужне Европе. Нордијске земље имају дуге, мрачне ноћи зими и кратке ноћи љети. Постоје и аномалије. На примјер, комшије Португалија и Шпанија су у различитим временским зонама, као и Шведска и Финска.

Пракса

Досадашња пракса је била да се посљедњег викенда у марту дан скрати за један сат па је казаљка у два часа послије поноћи помјерана 60 минута унапријед, односна на три часа. Тај дан је, практично, умјесто 24 имао 23 сата.

Зимско рачунање времена почињало је посљедњег викенда октобра, када је казаљка са три часа послије поноћи враћана 60 минута уназад, на два часа, тако да је тај дан, практично, имао 25 сати.