Несвакидашњи штедиша Бојан Марчета (36) је двије године сакупљао ситан новац, по пет фенинга, којим је јуче платио рату кредита од 310 КМ, а прикупио је укупно 7.400 кованица.

Марчета, који се конобарисањем бави већ пуних 15 година, свакодневни је свједок расипништва и немара, када је ријеч о новцу, па је баш из тог разлога желио да покаже како некад мало може да значи много и да о сваком фенингу треба водити рачуна. На ову необичну идеју дошао је прије нешто мање од двије године и прикупио готово 17 килограма искључиво кованица које имају најмању вриједност.

- Дјецу не учимо правим вриједностима, новцем се бахатимо и користимо га у погрешне сврхе. Зато сам се и одлучио на овако нешто, да покажем како штедња и пет фенинга може да значи много. Платио сам рату кредита, која износи 310 КМ, само овим новцем по пет фенинга и остало ми је још око 1.400 кованица односно 70 марака - казао је Бојан и додао да ће тај новац оставити за неку од наредних рата, јер наставља да штеди.

Првобитна идеја била је да на половини уговора врати рату кредита, што је на крају и успио. У просјеку је сваки дан штедио нешто више од пола марке, а било је седмица у којима је, када се црта подвуче, долазио и до десет марака.

- Људи гријеше када не узимају ситан новац, јер сматрају да је безвриједан, што, ево како се испоставило, није тачно. Овај пут сам сакупио новац за рату кредита, а можда ће сљедећи пут бити и за регистрацију возила - поручује Марчета, који каже да су га подржале и његове радне колеге у хотелу "Јелена".

Било је оних који су мислили да ће одустати, те стати на пола пута. Међутим, овог несвакидашњег штедишу су те сумње и ојачале, па је до свог циља дошао можда и раније него што је очекивао.

- Ситан новац је средство за плаћање па тако нисам имао проблем да на овај начин измирим рату кредита у Уни кредит банци. Мало им је било чудно, али нисам имао потешкоћа. Само је био услов да одвојимо у врећице по 100 кованица - кроз смијех каже Марчета.

Додаје да је овим чином желио да покаже да је дјецу потребно учити штедњи и правим вриједностима.

- Новац се превише користи и баца за игре на срећу, у кладионицама и томболама, разним прекомјерним кафанским прославама и бахаћењем, коме нема краја. Битно је дјеци дати онолико колико им је довољно - рекао је Марчета, који се нада да ће неко још кренути његовим путем.

Преостале кованице, њих 1.400 свакодневно ће се повећавати до неког новог паметног улагања.

Бојан Марчета је казао да је још одмалена потребно учити људе правилној расподјели новца, јер те особе касније немају проблема у препознавању основних вриједности и приоритета. Тако је, како каже, и у случају његове осмогодишње кћерке Марије.

- Моја Марија има можда што нисам имао ја, али ипак се трудим да јој покажем којим путем треба ићи. Вјерујем да ћу у томе успјети, јер и она има своју касицу - истакао је Бојан.