Обилније снијежне падавине увијек направе пометњу на путевима Српске. Накритичније је на дионицима преко планинских превоја, а међу њима по екстремним снијежним наносима предњачи превој Морине код Невесиња, кога често називају “Европски Тибет”.

Из Ауто-мото савеза РС врло често упозоравају возаче како је непроходан регионални пут Р-433 Улог-Кланци преко овог превоја, који својом гордом бјелином одузима дах.

Морине су предивна кршка горска висораван у Горњој Херцеговини. Смјештена је двадесетак километара од Невесиња. На западу је планина Црвањ, на сјеверозападу Височица, на сјевероистоку Трескавица, на истоку Зеленгора, на југу понорница Заломка.

Ка сјеверозападу је граница Морина  -врх Орторог, руб Црвња, с друге су стране, према западу, села Сељани и Крушевљани, у Невесињском пољу.

Цијеле Морине простиру се на 4700 хектара. За вријеме Аустроугарске владавине 700 хектара било је власништво сељана, а остало царско земљиште. У просјеку су Морине високе 1612 метара надморске висине.

Постоји више предања о њеном имену. Према једном добила је име по породицама које су овдје давно живјеле, а према другој да су добиле име по смрти (lat. mors, mortis – смрт; campus mortorum-поље смрти), због сурових климатских условима.
Трећа теорија је да је назив Морине од старославенске богиње смрти, таме и подземља Моране, која је људима доносила смрт.

Прелијепа висораван Морине  зими плијени бјелином, али је изузетно сурова за живот.

Овим екстремним условима Морина, бијелој хладноћи и вјетру који сијече као оштрица сабље, одолијевају снажни дивљи коњи који се могу видјети како трче по висоравни.

Још 1475. се у повијесним врелима Морине спомињу као пасиште.Становници Доње Херцеговине вијековима су љети гонили стоку на испашу на Морине и околне планине. Стизали су почетком љета, најкасније до Видовдана, а остајали до краја љета, до Мале Госпојине када су силазили с планине на јесеништа.