Године 1891. у Владивостоку је почела изградња Транссибирске жељезнице, најдуже пруге на свијету. Ова пруга повезује 2 дијела света, 12 области и 87 градова, и дуга је 9288,2 km.
Транссибирска магистрала је једна од најстаријих жељезничких пруга Русије. Изградња њене главне дионице дужине 7,5 хиљада km између Чељабинска и Владивостока трајала је од 1891. до 1916. Te године, послије завршетка изградње моста преко ријеке Амур поредграда Хабаровска, отворен је директни путнички саобраћај између Москве и Владивостока. Прије тога су за тај правац коришћене дионице Кинеско-Источне пруге, а путовање у једном правцу трајало је 16 дана.

Изградња овако дугачке пруге за Руску Империју је била заиста важан догађај. О томе свједочи и чињеница да је на молебану поводом почетка изградње пруге присуствовао лично престолонасљедник Николај Александрович, по налогу Александра III.

За изградњу Транссибирске жељезнице била су потребна огромна средства. Према прелиминарним прорачунима Одбора за изградњу Сибирске жељезничке пруге, она је коштала 350 милиона рубаља у злату.

У завршетак овог грандиозног пројекта поред материјалних средстава уложени су и невјероватни људски напори. Изградња Транссибирске магистрале реализована је у суровим природним и климатским условима. Готово на свим дионицама траса је грађена по ненасељеним беспућима непроходне тајге.

Транссибирска магистрала прелази преко многих ријека и језера, укључујући Волгу, Иртиш, Об, Јенисеј и Амур. Сваки пут су радници морали да подижу чврсте жељезничке мостове. Нарочито је тешка била дионица око језера Бајкал, где су морале да се минирају литице, пробијају тунели и граде пратећи објекти у кланцима планинских ријека које се уливају у Бајкал.

Неки возови и вагони који путују од прве до посљедње станице „Транссиба“ претендују на звање рекордера. На примјер, до маја 2010. Транссибирском пругом је саобраћао воз на најдужој релацији на свијету: од Харкова до Владивостока. Био је то воз бр. 53/54. Његова композиција је преваљивала 9714 km пруге за 174 часа и 10 минута. Сада он путује до станице Уфа, али су задржани вагони у којима нема пресједања. Вагон у коме се без пресједања преваљује најдужа релација на свијету данас саобраћа од Кијева до Владивостока и прелази 10.259 km за 187 часова и 50 минута.

Растојање од Москве до Владивостока најбрже прелази путнички воз бр. 1/2 „Русија“. Он пређе „Транссиб“ за 146 часова или готово 7 дана и ноћи. Овај воз у просјеку годишње превози 200 хиљада путника и с правом га зову „главни воз у земљи“. Прва композиција на овој линији почела је да саобраћа још у вријеме изградње Транссибирске магистрале и освајања Сибира и руског Далеког Истока.

Што се тиче превоза терета, и ту Транссибирска магистрала има велики потенцијал. Данас „Транссиб“ омогућава превоз 100 милиона тона терета годишње.