Биткоин је последњих мјесеци једна од најприсутнијих тема. Главни разлог је вртоглави пораст вриједности ове криптовалуте, изражен у америчким доларима. 

Међутим, постоје и други разлози због којих биткоин привлачи пажњу.  

О биткоину се из године у годину све више говорило, али су тек у 2017. криптовалуте привукле пажњу најшире јавности.

Појам криптовалута можемо упоредити с новцем који свакодневно користимо, али и с племенитим металима. Криптовалута је дигитално средство плаћања, што је једна од главних особина конвенционалног новца, који увелико употребљавамо и дигитално. Криптовалуте настају захваљујући посебним алгоритмима, као резултат технолошких достигнућа у криптографији, односно шифровању.

Међутим, док иза креирања конвенционалног новца стоји Централна банка неке државе, као једина институција која има право да издаје (штампа) новац, настанак и употреба криптовалута су децентрализовани. Самим тим би требало да су изван било каквог националног или међународног наџора. Но, продукција криптовалута више наликује добијању племенитих метала, јер је њихова количина ограничена и унапријед одређена. Биткоини настају као награда за процес дигиталног рударства, што је алузија на ископавање злата. У част оних који су ово осмислили, најмања јединица једног биткоина – његов стомилионити дио – названа је сатоши. Улога посредника постаје сувишна, због криптографије, а свака трансакција је јефтинија, брже и сигурније се реализује, док учесници остају готово анонимни.

Читав процес се одвија захваљујући примјени блокчејн  технологије, јединственог начина за складиштење података, први пут употребљеног баш због функционисања биткоина. Блокчејн биљежи и провјерава све трансакције, тако да су подаци јавно доступни и није их могуће накнадно мијењати. За овај процес су неопходни моћни рачунари и велика енергија за њихово покретање, зарад рјешавања сложених математичких проблема.

Софтвер помоћу којег се приступа биткоинима назива се биткоин новчаник, а блокчејн садржи податке о сваком извршеном плаћању путем постојећих токена. Реплика блокчејна налази се у сваком рачунару са приступом Биткоин мрежи. А када се изврши нека трансакција, чворови су ти који је одобравају, тако што стварају нови блок у ланцу. Велику улогу у свему овоме има такође – чиста срећа.

У градићу Рејкјансберу на Исланду,је лоцирано преко сто рачунара, који раде нон-стоп и примјењују комплексне математичке алгоритме. Ако њихови покушаји да ријеше одређене проблеме уроде плодом прије конкуренције, ствара се нови блок информација. То доноси одређен број биткоина ( до недавно 25, а тренутно 12,5, с тенденцијом даљег смањивања), које је немогуће копирати или фалсификовати.

Овако нешто је могуће и у кућним условима, уз одговарајуће прилагођавање персоналних рачунара, али је и резултат сразмјерно мањи. Максималан број биткоина, који мрежа може да произведе, износи око 21 милион. При томе је читава ствар програмирана тако да се производња временом успорава. Иако је већ „ископано“ око 80% биткоина, постоје индиције да искоришћавање овог потенцијала може да потраје све до 2140. године. Но, то у многоме зависи и од увећања рачунарског потенцијала, који генерише ову криптовалуту. Што је више рудара, вриједност нових блокова изражена у биткоинима биће све нижа. Вриједност биткоина се отуда јавља из његове ријеткости, а расте како се повећава ниво повјерења у ову криптовалуту, као и са повећањем могућности стварне употребе. Али, расте и због шпекуланата. Вриједност се мијења сваког тренутка. Средином децембра 2017. се приближила чак 20.000 долара за један биткоин, што је њен највиши ниво откако постоји, иако је већ крајем децембра износила око 13.500 долара. Почетком ове године је присутан тренд пада. Дакле, као у случају цијене злата, акција и слично, све зависи од дешавања на берзи.

Једна од основних идеја везаних за биткоин јесте да олакша и појефтини трансфер новца широм свијета. Ако би била установљена глобална валута, она би послужила као основа за финансијску мрежу будућности. Међутим, блокчејн, криптографска технологија који стоји иза приче о биткоину, јесте много више од тога.

Имплементацију ове технологије планирају значајне институције, попут највеће америчке електронске берзе или Енглеске банке, централне банке Велике Британије, која је друга најстарија на свијету. Још, мистериозни Накамото је блокчејн поставио као отворену платформу, попут рецимо Википедије. Блокчејн се може користити без ичије дозволе или плаћања накнаде за коришћење. Тако, у плану је употреба ове технологије за проверу власништва над земљиштем или здравствено осигурање. Ипак, трговина биткоинима – односно покушај богаћења на тај начин – је за сада без премца, иако му се приближавају друге валуте, попут етереума (етхереум) и лајткоина (литецоин). Све су чешћа појава аутомати преко којих се биткоини могу мијењати за какву конвенционалну валуту, у чему предњаче британски градови. Као средство плаћања га прихватају велике компаније, Мајкрософт и Тесла.

Занимљиво је како се свјетске економије опходе према биткоину/криптовалутама, и то не само оне најмоћније. Неке од њих, попут Русије, већ посежу за државним валутама тог типа. Нешто слично је раније покушала Естонија, европска држава најнаклоњенија дигитализацији, али се томе оштро успротивила Европска централна банка, због заштите евра. САД су легализовале биткоин 2013. године, и као водећа свјетска економска сила, представљају главни терен за тестирање могућности како коришћења биткоина, тако и блокчејна. Данска и Шведска су ријешене да из употребе избаце папирни новац, па отуда не чуди наклоњеност криптовалутама. У овим и другим земљама, све је више стартапова везаних за биткоин.

Када се изгуби повјерење у неку валуту – а током 20. вијека је најстабилнији био амерички долар – онда се инвеститори окрећу другој валути или рецимо злату. На примјерима земаља које је финансијска криза добрано уздрмала, можемо видјети како се њихово становништво окренуло улагању у биткоин. Постоји специјално развијен Индекс тржишног потенцијала биткоина који пружа одговор на питање колико је вјероватно да одређена земља усвоји биткоин. По висини тог индекса, Аргентина је на првом мјесту, а иза ње је Венецуела.

Поред жеље да се кроз трговину биткоинима у земљу унесе капитал, јефтина електрична енергија – битан ресурс у производњи биткоина – могла би да буде још један разлог за његов продор.

Криптовалуте би могле да постану све повезаније са традиционалним финансијским тржиштима, али и да их угрозе, по многим аналитичарима. Разлог томе није њихово постојање и коришћење пер се, већ,како се сматра, вјештачко подизање њихове вриједности, које знатно осцилира чак и на дневној бази. Стога је извјесно увођење регулативе над овом облашћу, за сада на нивоу Велике Британије и Европске уније, као и Италије, што ће нарушити анонимност трансакција. Међутим, колико има апела на опрез, толико има и ријечи подршке. Чини се како је свјетски финансијски систем на прагу великих промјена, посебно уколико се успостави релативна стабилност у погледу вриједности криптовалута. Оне тако врло брзо могу постати само још један у низу елемената које чине процес глобализације и мијењају свакодневицу, а до којих је дошло захваљући технолошком прогресу.