Научници су пронашли два фосила мајмуноликих створења са људским обликом зуба у Бугарској и Грчкој који су стари 7,2 милиона година.

Историја људске еволуције могла би поново да буде написана јер су научници у Европи открили фосиле који указују на то да се човјек раздвојио од мајмуна на том континенту, а не у Африци, јављају агенције.

Већина стручњака вјерује да су се људски преци еволуцијски раздвојили од мајмуна прије седам милиона година у централној Африци, гдје су хоминиди затим живјели наредних пет милиона година прије нове фазе еволуције.

Научници су, међутим, пронашли два фосила мајмуноликих створења са људским обликом зуба у Бугарској и Грчкој који су стари 7,2 милиона година.

Откриће тог створења, названог Graecopithecus freybergi, доказује да су наши преци почели да еволуирају у Европи 200.000 година прије најранијих афричких хоминида.

Међународна група научника тврди да то откриће потпуно мијења људску историју и посљедњег заједничког рођака шимпанзе и људи, такозвану еволуцијску карику која недостаје, сврстава на подручје Балкана.

Шимпанзе су најближи живи сродници људима јер са њима дијеле 95 одсто гена. Еволуција посљедњег заједничког сродника објема врстама централна је и најважнија расправа палеоантропологије, преноси хрватски Нови лист.

У доба прије више од седам милиона година климатске промјене претвориле су источну Европу у отворену савану што је присилило мајмуне да пронађу нове врсте хране и резултирало прелазом на ход на двије ноге, пишу научници у часопису Плус ван.

– Ова студија мијења постојеће идеје повезане са мјестима на којима је човјечанство направило прве кораке – рекао је професор Николај Спасов са Бугарске академије наука.

– Graecopithecus није мајмун. Он је хоминид и директан је предак човјека. Његова прехрана повезана је са релативном сувом и чврстом вегетацијом саване и зато, као и људи, има широке кутњаке и густу глеђ – каже Спасов.

Научници су анализирали два позната узорка Graecopithecus, доњу вилицу из Грчке и горњи преткутњак из Бугарске.

Користећи се рачунарском томографијом успјели су да визуелизују унутрашње структуре фосила и установили да су коријени преткутњака били повезани.

– Велики мајмуни типично имају два или три одвојена коријена, а коријени Graecopithecus дјелимично су повезани, што је карактеристика модерних људи, раних људи и неких врста праљуди – рекла је вођа истраживања, професорка Медлин Бохам са Универзитета у Тубингену.

То сугерише да је Graecopithecus био хоминид и да је неколико стотина хиљада година старији од најстаријег афричког хоминида, откривеног у Чаду.

– То нам омогућава да раздвајање људи од мајмуна смјестимо у Европу – рекао је палеоантрополог Давид Бегун са Универзитета у Торонту.

Током тог раздобља Средоземно море знало је потпуно да пресуши, што је мајмунима и раним хоминидима омогућавало да прелазе са континента на континент.

– Буде ли прихваћена, ова теорија ће измијенити почетак људске историје – рекла је професорица Бохам.

Наравно, има и скептичних.

– Могуће је да је човјечанство изворно настало у Европи, али имамо много чврстих доказа, укључујући неколико лобања и парцијалних костура, који тај догађај смјештају у Африку – каже антрополог Питер Ендрјуз из Природњачког музеја у Лондону.

– Био бих врло опрезан у супротстављању спознаја из изолованих фосила са свим доказима који су прикупљени у Африци – закључио је Ендрјуз.