Љубавне поруке, навијачки слогани, имена исписана по зидовима, понеки портрет или акт све су чешћа слика на требињским улицама. Од времена свог настанка крајем шездесетих година прошлог вијека графити су предмет расправа а најчешће питање које се поставља је да ли су они дио урбане културе или обични вандализам.

Настали у далекој Америци, графити су постали глобални феномен. Потребан је само таленат и жеља, и увијек се нађе неко ко ће покушати.

“Видео сам гомилу материјала како људи широм свијета раде , свидјело ми се то и мислио сам да ће се и људима у мом граду свидјети идеја да уљепшамо неке оронуле фасаде” прича један од цртача грфита.

Иако се између графита и мурала најчешће ставља знак једнакости постоји разлика. Графити су знакови и натписи стилизовани на различите начине док су мурали слике на зидовима. Наш саговорник црта углавном портрете и актове, и сам признаје да није свако мјесто подесно за графит, а не може се ни свака, како каже, шкработина назвати тим именом.

У Требињу ипак највише има навијачких графита. У Удружењу навијача Партизана кажу да су урадили десетак графита и мурала и да за њих имају дозволу власника објеката. Ипак има их и који настају мимо њиховог знања. “ Неки појединци који нису чланови друштва раде на своју одговорност графите посвећене Партизану а немају нашу дозволу” каже Васо Мијановић , предсједник удружења, уз напомену да су два пута склањали такве графите.

Посла са графитима имају у Стамбено-комуналном одјељењу градске управе. Ове године су уклонили десетак , најчешће због вријеђања културно историјских споменика.

Званичници бројних градова широм свијета почетком деведесетих година одлучили су да каналишу ову појаву одређивањем простора доступних умјетницима који се изражавају на овај начин. Неки Требињци које смо питали шта мисле о овоме немају ништа против, али истичу да би ужи центар града ипак требало поштедјети. Међутим, има и оних који сматрају да би се на тај начин обесмислила сама форма графита. Мјесто се не може одредити јер је графит израз слободне воље и бунта.

Неупитно је да споменике и друге значајне грађевине не треба ружити што је питање личне културе појединаца и група,али неупитна јеи и чињеница да графити красе многе свјетске метрополе.

Пише: Марија Манојловић, Херцег РТВ