О некадашњем поносу домаће аутомобилске индустрије знамо практично све. Ипак, постоје неки занимљиви детаљи који можда нису толико познати широј јавности.

Југо је аутомобил који је обиљежио посљедње двије деценије 20. и прву декаду 21. вијека на овим просторима.

Загребачки Вечерњи лист желио је да употпуни причу о овом легендарном моделу интересантним детаљима за које се сматра да нису толико познати широкој јавности. Неки од њих преузети су из књиге Џејсона Вујића "Yugo - успон и пад најгорег аутомобила у историји" (The Yugo – The Rise and Fall of the Worst Car in Historiy), која је и код нас објављена прије неколико година.

1. Име (1. дио) 

Иако је свима познат као Југо, аутомобил је на самом почетку имао ознаку Застава 102, а тај назив је коришћен и у рани текстовима о овом возилу у домаћој штампи.

2. Име (2. дио) 

Можда дјелује логично да је Југо има добио по Југославији, али Вујић у својој књизи пише да је аутомобил назван тако по истоименом вјетру. Праксу да своје моделе назива по познатим свјетским вјетровима у то вријеме увелико је примењивао Volkswagen на возилима као што су Passat, Scirocco, Jetta... Иначе, аутомобил из Крагујевца неко вријеме имао је ознаку Југо, а касније је слово Ј замијењено словом Y, како би овај модел био пријемчивији купцима у иностранству.

3. Дизајниран у Италији 

Југо су дизајнирали ФИАТ-ови и Заставини инжењери 1978. године у ФИАТ-овом дизајнерском центру у Торину. Базиран је на хваљеном ФИАТ-у 127, који је био проглашен за Ауто године у Европи 1972. Ипак, Југо је имао нешто краће међуосовинско растојање али и потпуно нов дизајн спољашњости.

4. Почетак серијске производње 

Серијска производња Југа покренута је 28. новембра 1980. године. Овај датум одабран је како би први примјерак био готов идућег дана, 29. новембра, на тадашњи велики државни празник - Дан републике.

5. Yugo America 

Један од главних "криваца" за опрерацију довођења Југа на америчко тржиште био је предузетник Малколм Бриклин који је, између осталог, у САД довео и јапански Субару (1968.), а остаће упамћен и по неуспjелом спортском моделу Brcklin SV -1 из средине 70-тих.

6. Робови или Словени 

Неки амерички политичари противили су се увозу аутомобила из комунистичке Југославије тврдећи да се, због изузетно ниске цијене, ради о дампингу. Могла се чак чути и оптужба да Застава користи "робовску радну снагу", што је предсједник компаније Yugo America, Бил Прајор, одбацио духовитом игром ријечи: "Не користе робовску (slave labor), већ словенску радну снагу (Slav labor)".

7. Амбасадор у Југу, умjесто службеној у лимузини

 Југо је у Сједињеним Државама убрзо постао омражени аутомобил, али чини се да га је барем један Американац волио. Био је то амбасадор САД у тадашњој Југославији, Џон Даглас Скенлан, којег је возач крајем 80-тих возио по Београду у жутом Југу са америчким заставицама на блатобранима.

8. Бољи од Сааба 

На "креш тестовима" у САД Југо баш и ње бриљирао. Ипак, занимљиво је да је у тесту судара при брзини од 35 миља на сат (око 56 km/h) надмашио аутомобиле као што су Субару ГЛ (у категорији безбjедности возача) и Сааб 900 (у категорији безбjедности путника).

9. Поклон за Тита 

Један од некадашњих Заставиних директора, Тома Савић, казао је да су два прототипа Југа поклоњена Јосипу Брозу Титу, али није познато шта је он урадио са њима. Иначе, Тито је раније једну Заставу 101 поклонио Леониду Брежњеву.

10. Innocenti Koral 

Југо је током свог животног века, уз разна имена у иностранству, био брендиран и као "Innocenti Koral ". Innocenti је италијанска компанија која је послије Другог свјетског рата израђивала скутере, а на тамошњем тржишту била је позната и по производњи домаћих верзија неких британских модела, попут популарног Минија.