Млада кошаркашка репрезентација Србије наставила је са сјајним наступима на шампионату Европе за играче до 20 година старости, пласиравши се у полуфинале континенталног првенства које се одржава у италијанском Лињану захваљујући ћетвртфиналној победи над вршњацима из Литваније са 82:68 (17:13, 30:8, 15:24, 20:24). За улазак у финале, наши млади кошаркаши играће у суботу од 21 сат са Турском, која је после два пораза у првих седам мечева, победила у четвртфиналу Летонце са 72:58, а у другом полуфиналу састају се Шпанија и Француска.

Има нечег у овдашњем поимању „игре под обручима“, неког наизглед тајног састојка ког неће тако лако уочити код других. Не зато што смо ми „посебни, најјачи, најбољи“ већ зато што – волимо да се играмо. И, зато је овај спорт и успео да се издигне изнад осталих, па да Србију често назову „земљом кошарке“ јер, малтене која год генерација да игра – она се… игра.

Наравно, иза врхунских остварења које публика може да прати са трибина или уз екране, иза свих тих луцидних потеза, тимске одбране, додавања и поентирања, стоји много тога што се не види. Тренинзи, некад „од јутра до мрака“, а скоро целог кошаркашког живота – свакодневни. И, ко ту да све од себе, коме је тренинг физички тежи од утакмице, тај на утакмици ужива јер тамо само ради – оно што воли. А радити оно што волите привилегија је оних који су су себе толико тесали и уздизали, да су збацили бреме обичних свакодневница са својих плећа и стигли до оног степеника на коме се талент удружи са маштом, а све то – са оним до себе.

То је рецепт у земљи шампиона, земљи кошарке, из које је екипа селектора Владимира Ђокића без икакве велике помпе кренула на У-20 првенство Европе и заблистала. Ако бисте се сада убацили оном реченицом „Јој, не баксузирај, има још да се игра!“, подсетићемо само да сујеверје нема много везе са вером, а ове момке је управо вера да су се довољно истесали за врхунске домете, али и вера да уз себе имају другове са којима је милина играти (се), довела ту где су стигли.

„Орлићи“ су, после седам узастопних победа, стигли у то чувено четвртфинале, за који многи стручњаци сматрају да је „најтежа утакмица на свим кошаркашким турнирима“, јер шта год да сте претходно урадили, све то може да падне у воду ако се не домогнете борби за медаље. А наши ће играти за медаље, јер су Литванце самлели, и то баш када су Литванци серијом од 8:0 преокренули резултат у првој деоници.

Од тог тренутка, тих 4:8 за Литванију у петом минуту, протекло је само 16 минута игре, а нестварна серија Ђокићеве екипе на семафору је исписала 50:21 за Србију. Тај јуриш од 46:13, остварен за отприлике четвртину и по, не би ни био могућ без оне поменуте тимске одбране, која је умирила сина чувеног Арвидаса Сабониса, Домантаса Сабониса, а потпуно шокирала и све његове саиграче. Додате томе и кошгетерски шоу „орлића“ и добијете оних „+29″, што је до краја знатно умањено, како то обично иде када се оваква порција сервира уз младост.