Ивана Нинковић, бх. олимпијка, задовољна је животом у САД, гдје девет мјесеци студира и тренира пливање. Живот се умногоме разликује него у БиХ, а оно што ју је посебно опчинило су људи.

„Највећи плус живота у САД су љубазни људи. Лијепо су ме примили. Чим сам дошла добила сам више од 10 порука на телефон, са питањима: Кад си дошла?, Да ли ти нешто треба?, Да ли ти треба превоз?… То ми се свиђа код њих“, истиче Нинковићева и додаје:

„Никад нисам пливање доживљавала као тимски спорт. Иако је индивидуални спорт, сви навијају једни за друге, није битно најслабији или најбољи, тренираш колико и остали. Никада нисам осјетила конкуренцију на тренингу или било гдје. Наравно, она у суштини постоји, али сви хоће да помогну. И онај ко ми је конкурент у мојој дисциплини помоћи ће ми, рећи ће како да исправим старт, окрет… Такође, много су бољи услови него у БиХ. Читав систем је иза нас пливача. Имамо свог доктора, физиотерапеута, што овдје нисам имала“.

За Нинковићеву су први мјесеци на Аризона државном универзитету у граду Темпе били пуни изазова. Осим тимског духа, како нам је рекла у интервјуу прије неколико мјесеци, осјетила је напорне тренинге, пливање у патикама, али и уживала у веслању и планинарењу. Сада се већ навикла на такав живот.

„У почетку је било тешко. Потпуно је различит живот него овдје. Устајање је у пет сати, ту су напорни тренинзи, али након неког времена сам се навикла и није ми тешко јер волим овај спорт. Наравно, недостају ми породица, пријатељи и тренер Жељко Панић“, каже пливачица Олимпа.

У САД ће добити новог тренера од сљедеће сезоне.

„Тако је! Тренираће ме Боб Боуман, који је тренирао Мајкла Фелпса. Узбуђена сам због тога. Бићу у тиму који ће се припремати за Олимпијске игре, очекујем веома добре тренинге, биће напорно, али надам се да ћу више напредовати. Очекујем да испливам олимпијску норму и да други пут наступим на Играма“, каже Ивана, која се припрема за Свјетско првенство у Казању (август).

Откад се накратко вратила у БиХ, све чешће чује питања:

„‘Како си успјела отићи?’ и ‘Могу ли и ја да идем?’. Посебно млађи пливачи желе да им помогнем да оду у САД. Мислим да су САД једна од успутних станица ка бољем животу. Можеш се школовати, а добијеш могућност и да тренираш…“

Извор: Независне