Прича се закотрљала још прије пет мјесеци, најприје „на папиру“ – када је промјеном статута Пливачког клуба „Леотар“, након 37 година од гашења, формално обновљен рад некадашњег требињског ватерполо клуба.

У међувремену је завршен упис чланова, покренута школа ватерпола, а оформљени тим већ скоро три мјесеца вриједно тренира на Олимпијском базену „Бање“, под стручним вођством Николе Љешковића, пливача и некадашњег ватерполисте млађих селекција „Јадрана“ из Херцег Новог.

Каже да ова секција Пливачког и ватерполо клуба „Леотар“ тренутно броји 35 младих играча – узраста од 10 до 18 година, а тренирају сваки други дан – по два пута дневно.

„Требињци су итекако талентовани за ватерполо. Има заиста добрих играча. За сада само тренирамо – радимо на пливању и техници. Они већ играју тренинг утакмице између себе, које су већ показале велики напредак од наших почетака у јуну до данас. Међутим, за прву званичну утакмицу још је рано“, истиче Љешковић.

Он додаје да се за сада двадесетак полазника школе ватерпола одлучило на тренинге настави и преко зиме – а план је да и ватерполисти путују са пливачима клуба у Херцег Нови и Никшић, гдје су већ уговорено коришћење тамошњих затворених базена.

Уз помоћ пријатеља Требиња ватерполо секција ПВК „Леотар“ добила је и сву потребну опрему за тренинге и утакмице – голове, лопте и капице, а стручну подршку очекују и од комшијског ватерполо великана – „Јадрана“ из Херцег Новог.

„Имамо њихову пуну подршку. Још и прије него смо обновили рад клуба, разговарали смо с њима и обећали су да ће доћи сваки пут кад нам затреба помоћ око тренинга, а и током зиме радићемо са њима“, каже Љешковић.

Спорта нема без такмичарске мотивације, па ће шансу за укључивање у регионалну ватерполо причу требињски ватерполисти тражити у кадетској лиги, за чије формирање је већ актуелна иницијатива три ватерполо савеза – Црне Горе, Хрватске и БиХ.

„Европска унија жели да финансира такмичења за те узрасте у ватерполу. Ватерполо у Европи увелико стагнира – проблем је управо у тим млађим категоријама. И онда су се одлучили да подрже оснивање тих регионалних лига на тромеђама држава. У том смислу, треба напоменути да се и у Подгорици оснива ватерполо клуб, у Никшићу су већ кренули као и ми, у Бањалуци постоје три, а у Сарајеву четири ватерполо клуба. А кад буде завршен затворени базен – и у Требињу ће ватерполо бити сасвим друга прича“, истиче предсједник Пливачког и ватерполо клуба „Леотар“ Зоран Чучковић.

А док требињски ватерполо почетници откривају прве тајне овог спорта, у њиховој непосредној близини напредују радови на изградњи затвореног пливачког комплекса – без којег би и требињске наде у ватерполо биле скромне и без основа.

Чучковић напомиње да ће тек тада, са затвореним базеном – замисао о повратку ватерпола у Требиње добити своју пуну димензију.

„И сада видите радост у граду када споменете ватерполо. Оног тренутка када почне са радом затворени базен, изненадићете се какав ће одзив младих бити за овај спорт. А будите сигурни да ћемо тада имати најмање десет спонзора – Требињаца из свијета који се искрено радују повратку ватерпола у Требиње и који ће жељети да помогну ватерполо клуб“, закључује Чучковић.

Ватерполисти са пливачима ПВК Леотар

Овај спорт се у Требињу почео играти још прије скоро седам деценија – тада на Требишњици, да би ватерполо клуб из нашег града већ 1951. године освојио јуниорско првенство БиХ, а 1954. године и своју прву од укупно десет освојених титула првака БиХ у сениорској конкуренцији.

Уз много рада и одрицања, али и разумијевања заједнице – у ПВК „Леотар“ не сумњају да се историја може поновити и да ће требињски ватерполо опет закорачити старим стазама славе.