На сијелу Невесињаца по први пут се појавио и прослављени фудбалски тренер и бивши фудбалер Драган Окука.

Своју репутацију стицао је у мостарском Вележу, да би играчку каријеру завршио у Шведској. Богату тренерску каријеру развијао је по свим меридијанима. Промјенио је више клубова у Србији, а дубок траг оставио је у Пољској. У Кини ради са великим успјехом, а у 2012. проглашен је за тренера године.                                                                                                    - Велико ми је задовољство што сам међу својим земљацима. Стигао сам прије четири недјеље из Кине и радо сам се одазвао позиву. Наравно, ако обавезе то буду дозволиле и убудуће ћу радо долазити на земљачка окупљања. Често сте ван Србије. Колико Вам недостаје Невесиње и Херцеговина.                                                                                                    

Да ли стигнете некад да обиђете завичај?  - Ми, Херцеговци, веома смо поносни на своје поријекло. Иако сам послом везан за иностранство, а живим у Београду, кад год ми се укаже прилика одем до Невесиња. Ове године ми је то пошло неколико пута за туком. Међу старим друштвом најбоље се и осјећам.                                                                                 

ФК Вележ у Невесињу има дугу традицију. Да ли сте можда запазили неког талентованог клинца? 

- Добри резултати у малом фудбалу потврђују да Невесињци знају да играју фудбал, али срце ме је забољело када сам видио колико је запуштен терен Вележа. Надам се да ће доћи бољи дани.                                                                                

Иако сте последњих година ангажовани по клубовима, запамћени сте и као успјешан селектор младе репрезентације СЦГ. Да ли има неких понуда за мјесто селектора? 

- Контактирали су ме из ФС БиХ и био сам на преговорима. Међутим, одбио сам њихову понуду.                                          

 Нисте били задовољни понуђеним условима?   

-Нигдје као у БиХ није политика толико уплела прсте у спорт. Сигуран сам да сам донио добру одлуку. Није још  дошло вријеме када би Србин могао да сједне на селекторску клупу и да се мирно бавим својим послом.

Извор: 

Текст: Т. Ћоровић

Фото: Слободна Херцеговина