Један од најбољих српских одбојкаша Владимир Вања Грбић одржао је данас у Спортској дворани „Милош Мрдић“ показни тренинг за младе требињске одбојкаше.

Прослављени репрезентативац и олимпијски шампион, члан одбојкашке Куће славних и носилац награде за животно дјело Европске одбојкашке конфедерације, а данас докторант на Факултету спорта и физичког васпитања – у нашем је граду да би показао дјеци основе одбојкашког рада, представио одбојкашки камп који организује на Златибору, али и договорио да већ од наредне године Требиње добије свој камп за младе одбојкаше.

Херцеговци имају изузетне предиспозиције за овај спорт, а разлог више је и велики интерес младих – на одбојкашки камп на Златибору, који ће се у седмичним смјенама одржати од 1. до 29. јула, највише пријављених је управо из Требиња.

„Мени је срце пуно – осамнаестеро из два требињска клуба. С једне стране сам пријатно изненађен, а са друге – моја идеја да направим одбојкашки камп у Требињу овим је добило позитивну потврду. И у данашњем разговору са градоначелником Луком Петровићем, поставили смо базу за оно што ће бити одбојкашки камп, гдје ја желим да дјеца из Требиња не плаћају апсолутно ништа. Добиће квалитетан рад јер је мени рад са дјецом, као докторанту на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду, ужа струка. Догодине ћемо остварити планове јер ове немамо довољно времена“, каже Грбић.

Грбић каже да одбојку користи само као играчку која треба да помогне на путу здравог формирања и социјализације дјеце.

„Спорт је најбољи начин да се дјеца склоне са улице. Уче се како да комуницирају ријечима и покретима. Уче се како да губе и да побјећују. Прије свега уче како да буду позитивни, јер спортисти су прије свега позитивни људи. Први дио данашњег тренинга састоји се од рада са балонима, гдје се дјеци показује како и на који начин да користе ноге. Затим слиједе принципи како и на који начин се односити према лопти и како о њој размишљати – што су иначе ствари које нису приоритети на свакодневним тренинзима“, каже Грбић.

Грбић истиче да је одбојка најпопуларнији спорт у Србији.

„Имамо фантастичан кадар. Тако да и у будућности резултати неће изостати. За мене одбојка није спорт – него учитељица живота. Све што сам научио у животу, научио сам из одбојке.“

Требиње као „пуњење батерија“

Он у Требиње не долази само због пословних обавеза. Требиње је за чувеног одбојкаша важно мјесто.

„Посебан ми је осјећај када дођем у Придворце у кућу гдје мој покојни отац рођен или до тетке да попијем траварицу. Сестра од тетке ми је овдје као и стриц. Мајчина родбина, такође. Проведем минимум три дана само обилазећи породицу. Некад се питам, пошто имам више родбине у Требињу него у Клеку, да ли бих требао остатак родбине да вратим овдје. Али суштински, доћи у Требиње значи доћи у кућни менталитет. Боравак у Требињу ми је ‘пуњење батерија‘. Клима је феноменална, град је пун стрпљивих, ведрих људи и ништа ми друго и не треба да бих био поносан на херцеговачко поријекло”, закључује Грбић.

Поен као филозофија живота

Један од најспектакуларнијих поена у историји одбојке догодио се на финалној утакмици Олимпијских игара у Сиднеју, у којој је Југославија савладала Русију са 3:0. Извео га је Грбић. Присјетио се тог тренутка који је у највећој мјери обиљежио његову каријеру.

„У том тренутку нисам размишљао шта ће се десити – да ли ћу пасти, ударити се или било шта друго, само сам размишљао како да спасим лопту. Схватио сам да немам довољно времена да нормално скочим па сам заузео позицију на основу онога што је требало да буде залет. То није један поен – то је филозофија живота, начин због којег треба умријети“, каже Грбић.

Сунчица Пешић