Рукометни клуб Леотар најбољи је требињски спортски колектив у 2016. години, одлучио је жири традиционалног избора најбољих спортиста, који организују ЈУ „Требињеспорт“ и лист „Глас Требиња“, под покровитељством Града Требиња.

Актуелни вицешампион и јесењи првак Републике Српске своју кандидатуру потврдио је и резултатима, а они опет озбиљно подупиру амбиције играча, стручног штаба и управе – да се у Требињу од наредне сезоне поново игра најбољи бх. рукомет.

На манифестацији промоције најбољих спортиста у Културном центру, предсједнику клуба Обраду Нинковићу припало је двоструко задовољство: уз признање за најбољи требињски спортски колектив, које је примио у име клуба на чијем је челу посљедње три и по године, лично је награђен и плакетом коју жири избора додјељује најуспјешнијим спортским радницима. Довољно разлога да од Нинковића затражимо коментар…

– Искрено се надам да се жири водио успјесима Рукометног клуба Леотар и на томе им се захваљујемо. За овај успјех најзаслужнији су играчи, стручни штаб са тренерима и сви они добри људи који су препознали у нашем клубу једну здраву средину и који су помогли да се резултати остваре. Прије три и по године напомињем да је клуб био на ивици да испадне из Прве лиге РС, да смо зацртаним циљевима и здравом политиком – колико имамо толико ћемо распоређивати – дошли мало по мало да у 2016. будемо јесењи прваци лиге Републике Српске. Надамо се да ћемо успјети да одбранимо титулу и тиме стекнемо право да учествујемо у најелитнијем такмичењу Премијер лиги БиХ. Не желим да прејудицирам, али наши резултати говоре да идемо према том циљу.

Рукометни клуб није од јуче, иза њега је шест деценија традиције, али некако је утисак да није био међу оним „мезимцима“ града и спортске публике у Требињу, да се тек посљедњих година клуб све више легитимише као колектив чије резултате препознаје и вреднује спортско Требиње, као колектив који окупља све више младих?

– Управо тако. И поред 60 година традиције, рукомет је овдје ипак био трећеразредни спорт, то морамо признати. Фудбал је увијек био на првом мјесту, затим Кошаркашки клуб Леотар, који је својим резултатима плијенио и због чега су младе генерације по правилу биле много више заинтересоване за кошарку. Успјех Рукометног клуба Леотара у посљедње три и по године је највише у томе што смо уз сениорску екипу паралелно радили и на афирмацији младог кадра. Са поносом могу рећи да у овом тренутку клуб има 30- так младих, од 2002. до 2006. годишта, са којима раде два тренера. Мали клубови као што је Леотар могу егзистирати само ако имају добру базу. Ово је прилика и да кажем да је Рукометни клуб Леотар једини наш спортски колектив у коме се не наплаћују чланарине у млађим категоријама. Из простог разлога што дјеца због тих 20 или 30 марака мјесечне чланарине престану да тренирају јер родитељи често нису у прилици да им приуште тај новац.

Притом, физичке предиспозиције Херцеговаца за рукомет давно су потврђена прича…

– Оне су такве да нам је рукомет можда и најближи спорт. Ако сте високи 192 центиметра идеални сте за бека, ако сте мало пунији онда сте за пивота, „вижљастији“ иду на крило. На свим позицијама нас има. Само Херцеговце треба мало уобличити, мотивисати их да активно раде – а таленти су неоспорни…

Постоје ли неки појединци који се квалитетом посебно издвајају или је кључ успјеха у доброј тимској атмосфери, добро укомпонованој комбинацији искуснијих, провјерених играча и требињске младости?

– У сваком тимском спорту резултат доноси спој младости и искуства. Немамо пуно старијих играча, али имамо довољно искусних. Капитен нашег тима Радован Уљаревић је играч јуниорске репрезентације БиХ. И Александар Милојевић је међу повратницима, који су некада били јуниори у требињском клубу па се у клуб вратили након студија ДИФ-а. Један од најбољих голмана Прве лиге Републике Српске свакако је Веселин Савовић. Ту је и плејада младих играча међу којима се истиче Милорад Инић, који је једно вријеме играо у Невесињу… Наша стратегија је да оно што недостаје у Требињу треба потражити у окружењу, прије свега у Билећи и Невесињу. Требиње заслужује да буде премијерлигаш – шансу ће добити сви, али само ће најбољи играти у првој постави.

Свака прича о спорту на нашим просторима не иде, а да се по правилу не дође и до проблема, подршке друштвене заједнице које нема никад довољно, економских околности које обесмишљавају сваки напор да се постигне жељени успјех… Има ли таквих проблема и Рукометни клуб Леотар?

– И наш клуб није изузет из тих проблема, али сам већ рекао да се ми руководимо тиме да играче плаћамо онолико колико имамо пара. Нису то нека велика издвајања, али битно их је равномјерно распоредити и битно је не дуговати и оно што се обећа испунити. Са поносом могу рећи да смо испунили све оно што смо до сада договорили. Наравно, уз помоћ људи добре воље, спортских радника који осјећају потребу да помогну клубу. Нећу посебно никога истицати, али желим рећи да без обзира колико било тих негативних прича како нико не жели помоћи спорту, ипак такви људи постоје. А њихов резулатат је да Рукометни клуб Леотар у овом тренутку нема дуговања и потпуно је здрав колектив…