Водени спортови у Требињу своју историју пишу више од седам деценија, почевши далеке 1950. године на Требишњици до данашњег затвореног базена на који се дуго чекало. Почетком педесетих година прошлог вијека основан је Пливачки клуб „Леотар“, а потом и Ватерполо клуб, који је дјеловао пуних 15 година, представљајући Требиње широм Југославије и ван њених граница. Некадашњи ентузијазам и полет данас поново куцају истим жаром и међу ватерполо клинцима нове генерације, члановима ВК „Леотар“, званично основаног у децембру 2021. године.

Дало се то примијетити почетком овог мјесеца када је Требиње било домаћин тродневног ватерполо турнира „Олимпијске наде“, на којем је учествовало 12 екипа из Црне Горе, Хрватске, Србије и БиХ, међу којима и новооснована екипа Ватерполо клуба „Леотар“. Ови дјечаци, уз подршку тренера Николе Љешковића, показали су срце на терену и тимски дух иако су се такмичили ван конкуренције.

Младе требињске ватерполисте свега неколико мјесеци тренира Никола Љешковић, својевремено играч херцегновског „Јадрана“, али како истиче, Требињац који је овдје растао и стасао уз Пливачки клуб „Леотар“.

„Играо сам ватерполо у екипи „Јадран“ из Херцег Новог пошто у вријеме када сам ишао у школу овдје није било ватерполо клуба. Вратио сам се 2017. године на позив Зорана Чучковића, тада директора ЈУ „Базени“, да у Требињу поново покренемо ватерполо. Постојала је визија за затвореним базеном и тада смо почели дјецу помало да уводимо у свијет овог спорта. Са изградњом базена кренули смо да реализујемо оно на шта смо дуго чекали“, каже нам Никола Љешковић, тренер Ватерполо клуба „Леотар“.

За годину дана постојања клуба Никола је са дјецом постигао и више од очекиваног.

„Турнир је показао да имамо доста добру дјецу, штавише ријетко који клуб може за годину дана од оснивања и тренинга од неколико мјесеци да оствари овако добре резултате. Наши момци су парирали свакој екипи, изузев „Јадрану“, који је лига изнад себе. Побиједили смо екипу која је заузела 3. мјесто, „Будву“, резултатом 10:8, што говори да имамо потенцијала. Свакако, требамо још да радимо и играмо више утакмица. За већину наших клинаца ово је била прва утакмица на неком озбиљном нивоу, са судијама и по највишим правилима. Како је турнир одмицао, дјеца су бивала све боља и то нам говори да им је било потребно искуства, да осјете шта значи када судија да одређени знак, да осјете те дуеле. Морам да нагласим да они нису имали искуства са јачим екипама. Одрадили су љетос Државно првенство БиХ у Неуму, али оно се не може поредити са овим турниром“.

Са отварања турнира "Олимпијске наде"

Некадашњи искусни ватерполиста и тренер требињског Ватерполо клуба не крије задовољство због успјеха који је његов тим постигао. Ако се узме у обзир чињеница да су ова дјеца до прољећа ове године тренирала пливање, а ватерполом се озбиљно почели бавити у протеклих пола године, разлоге за понос и те како има.

„Могућност за ватерполо тренинге имали смо на Олимпијском базену само љети са дјецом која су тренирала пливање, а жељела ватерполо. Заједно смо настојали да овај спорт оживимо колико можемо. Покушавали смо да одржимо њихову љубав до изградње затвореног базена. Та дјеца су сада у ватерполу и бројимо преко 50 добрих клинаца, способних, који су задње три године минимално у пливачком спорту. Што се тиче овог турнира, знао сам да могу да парирају свакој екипи. Дуго сам са њима и, по мени, остварили су чак и боље резултате него што сам очекивао. Ако знамо да је екипа „Јадран“ европски првак у овој категорији, то одмах говори да је турнир имао озбиљан карактер. Јесмо млад клуб и, искрено, мислим да нико није могао да вјерује да дјеца могу тако добро да играју, изузев нас који смо у томе и њих који тренирају. Амбициозно је било очекивати да можемо да дамо преко једног гола по утакмици, а дали смо их много више и остварили сјајне резултате. Показали смо се као јак конкурент и овим турниром створили услове да се са нама озбиљније уђе у причу“.

СВЕ ПОДРЕЂЕНО ДЈЕЦИ
„Тренинге сам поставио тако да дјеца након школе, која је на првом мјесту, могу да стигну да долазе а да не запостављају друге обавезе. Тренирамо шест пута седмично по сат и 15 минута. Тренинзи су много битни у воденом спорту. За пропуштена два потребно је седам сљедећих да се све надокнади, врло је захтијевно. Имамо млађу и старију категорију и надамо се да ћемо добити више термина сада када смо показали резултате, невјероватне за овако кратак период. Такође, надамо се и још бољој подршци града, како бисмо могли да планирамо јаче турнире код нас, али и да дјеца учествују негдје друго. То је најбољи начин да се постане најјача екипа у држави, што је нама приоритет. Ту смо гдје смо и морамо да радимо на томе да будемо број један. Имамо сјајне услове и сјајну дјецу и надам се да ћемо оно чему стремимо успјети да остваримо!“
Како нам каже, са отварањем затвореног базена у Требињу су се створили услови за боље тренинге и такмичења. Дјеци је омогућено да редовно тренирају, а у плану су и фитнес тренинзи. Циљ је, истиче, створити јак и конкурентан тим.

Као и за сваки спорт, тако је и за ватерполо важан таленат, али неминовни су и рад, труд, одрицања. Истовремено, у тим првим данима много је значајно и какав је тренер са којим дјеца раде. Овај, требињски, прилично скромно о себи говори. Акценат радије ставља на момке којима је свакодневно посвећен.

„Тренеров приступ је важан са аспекта да дјеци све приближи на најбољи начин. Ово су млада дјеца и на турниру нисам смио да дозволим да се и једног тренутка осјете лоше. Хтио сам да одраде оно што знају, а знају много! Трудили смо се скупа, уз заједничку подршку играли до задње минуте и дошли до финих резултата. Поносан сам на сваког играча који је био на списку за утакмицу. Све их гледам као своју дјецу и наставићемо заједно да радимо и даље!“

Уз тежњу да се ватерполу у Требињу врати стара слава, да се постане екипа достојна и најјачег противника, тренер Љешковић упоредо инсистира и на неким другим вриједностима. Да дјеца на првом мјесту воле спорт који су одабрали. То је оно што, подвлачи, цијелу ватерполо причу чину добром и комплетном. 

„Много је битно да су наш рад препознала дјеца која су прије ватерпола била на пливању и сада живе за овај спорт. То нам гарантује да ћемо имати добру причу у наредном периоду. Без све ове дјеце наша замисао не би имала никаквог смисла. Најбитније је да су они сретни, да то воле а резултати ће доћи, све је на нама и нашем раду. Пред нама је Државно првенство Бих за 2008. годиште и млађе у јануару, на којем нисмо учествовали ове године јер нисам желио дјецу томе да излажем. Тренирао сам их док ојачају и буду екипа која се може наћи у самом врху. Надамо се да бисмо већ од фебруара могли да постанемо дио црногорске лиге за млађе узрасте, што би нам много значило. Имамо добру сарадњу са њима и то је шанса да се ту остваримо као клуб и уз њих још боље напредујемо“, закључује Љешковић.

УТИСЦИ НАКОН ТУРНИРА
Ватерполо турнир „Олимпијске наде“ организовали су Град Требиње, Јавна установа „Базени“ Требиње и Пливачки ватерполо клуб „Јадран“ Херцег Нови. Прво мјесто припало је „Јадрану“, друго екипи ВК „Приморац“ из Котора, док је трећепласирана била ПВК „Будва“. Ватерполо клуб „Леотар“ такмичио се први пут на овако јаком турниру и остварио запажене резултате. Тренер ове младе екипе, Никола Љешковић, рекао је да су требињски ватерполисти оправдали сва очекивања.
„У групи смо освојили четврто мјесто са двије побједе и три пораза, а након тога смо побиједили и „Раднички“. Све је било много боље него што смо очекивали и надали се. Основани смо прије годину дана и ВK „Јадран“ нам је максимално изашао у сусрет што се тиче тренерског кадра и њихове помоћи да будемо у њиховом систему такмичења за млађе категорије, што нам је значајно за стицање искуства, јачање играча и утакмица на вишем нивоу од тренутног“.
Директор ПВK „Јадран“ из Херцег Новог, Милош Мрачевић, задовољан је што су млади ватерполисти уживали у тродневном турниру, те поред одличја стекли пријатељства и нова искуства.
„Уживали смо у ватерполу, у фер и спортској борби. Ово је важан корак за ватерполо у Требињу. Екипа „Леотара“ достојно је бранили боје клуба и града и желим им да након овог турнира буду још посвећенији ватерполу, који у Требињу има велики потенцијал. У будућности ће наши клубови још више да сарађују“.
Замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић изразио је задовољство турниром „Олимпијске наде“, рекавши да је турнир добар показатељ да Требиње може одговорити оваквом задатку.
„Требиње постаје препознатљиво по воденим спортовима, а нама је овај турнир важан да се што више развија и наш ватерполо клуб. У наредном периоду очекујемо да ћемо имати јаче турнире и у сениорској категорији. Битна нам је и сарадња са клубовима из региона од којих наша дјеца могу доста научити“.
Требиње је некада живјело за ватерполо. Прије 70 година овај спорт играо се на Требишњици, између мостова, са фудбалском лоптом и головима са кантама од бензина да могу да плутају на води, како је то, у својој књизи „Ватерполо на Требишњици“, вјеродостојно дочарао некадашњи ватерполиста Љубиша Анђелић. Постојало је и прво ватерполо игралиште на ријеци, са рефлекторима и трибинама на које је могло стати преко 2.000 гледалаца. Од 1950. године, када су основани Пливачки и Ватерполо клуб „Леотар“, до 1965. требињски ватерполисти су, како је Анђелић записао, осам пута били прваци БиХ у сениорској и једном у јуниорској конкуренцији, а у Требињу је дјеловала и Градска ватерполо лига.

Дуго се чекало на велики повратак ватерпола. Радује спознаја да ова прича опет доживљава пуни замах, захваљујући онима који памте неко вријеме и неке дане, али, без изузетка и неким новим момцима и њиховом тренеру. На њима је колико ће од себе дати, а прије свега, оно без чега се не може, колико воле спорт за који су се опредијелили. А чим су га сами бирали, јасно је да љубави према ватерполу и те како имају. Јер, дајући се несебично, заједничким снагама, уз међусобну подршку, разумијевање и пријатељство које граде, као чврсте и несаломиве темеље, ова уиграна екипа већ је доказала да су и више од тима!