Пријатељи, браћа, кумови... чине екипу Леотара која биљежи одличне резултате ове сезоне у Лиги БиХ, гдје има скор 6-3.

Ведете екипе су браћа Никола и Божо Ђурасовић, који другу сезону заједно играју у матичном клубу. Сплет околности саставио их је прошле сезоне, јер је и њихова жеља била да заједно заиграју у истом тиму, што се показало као одлична комбинација. Старијем Николи (38) ово је 23. сениорска сезона, док је Божо четири године млађи. Уз браћу Рамљак који играју за Посушје два стасита Херцеговца једина су браћа у највишем рангу такмичења.

„Дочекали смо да у зрелим годинама будемо у истом тиму и имамо битне улоге. Пошто обојица играмо на позицији крила, мене су помјерили на “четворку” па је Божо остао сам на “тројци” и то се показало као добитна комбинација. Одлично надопуњујемо један другог на обје стране терена, јер знамо напамет како који од нас игра, тако да нам је лако играти. Кад при том и све саиграче у душу познајте, онда не треба трошити ријечи“, изјавио је Никола Ђурасовић.

Млађи брат се надовезао на његове ријечи, истакавши да екипу виде као породицу или ужу фамилију.

„Трудимо се да се уклопимо и будемо као породица. Све екипе које праве врхунске резултате тако изгледају без обзира на то из које су државе. Чак и чувени Жељко Обрадовић то наглашава, јер је битно да се играч осјећа као дио цјелине, да му клуб за којег игра није успутна станица. Клуб који жели добар резултат мора да ради домаћински, поготово у данашње вријеме, када играчи сваке сезоне мијењају екипу па чак и двије. Сви кошаркаши се љепше осјећају када знају да су прихваћени, што је случај са онима који су у Леотар дошли са стране, мада је мало таквих (смијех). Велика већина нас је из Требиња, мада и оне са стране третирамо као домаће“, нагласио је Божо.

Током каријере играо је у Њемачкој, Румунији, Украјини, Швајцарској, Француској, Србији, Мађарској...

„Имао сам срећу па су ме свуда прихватали, иако су то много другачије средине од наших, али нигдје није као код куће, поготово када је оваква екипа на окупу, гдје се већина нас познаје од малих ногу. Позитивна атмосфера увијек води до добрих резултата“, казао је Божо који је у кумовским везама са саиграчем Владимиром Алексићем.

Браћа имају једну велику заједничку спортску жељу, а то је да Леотар уведу у Другу АБА лигу.

„То један од наших циљева, мада морамо много радити да бисмо то остварили. Екипа мора да расте као и клуб у организационом смислу. Одлични резултати из ове сезоне показују да се можемо носити са свим тимовима у БиХ те да бисмо могли заиграти на регионалној сцени, што би за Требиње и околину био пун погодак. Много је играча потекло са ових простора и многи би се вратили у Леотар када бисмо били у Другој АБА лиги. Сигурно је да би се многи од њих због сентименталности и носталгије вратили па би у том случају било више публике и спонзора, тако да би овај крај кошаркашки процвјетао“, сагласна су браћа Ђурасовић.

Други пут ове сезоне везали су три побједе.

„Задовољни смо са скором, јер смо славили на посљедње три утакмице. Највећа побједа је уписана у Широком Бријегу против екипе која је уз Игокеу и Борац најквалитетнија у БиХ, док у Другој АБА лиги такође биљежи одличне резултате. Ипак, на овоме нећемо стати и причати само о тој побједи, јер свака наредна биће највећа“, нагласио је Божо.

Бржи од сирене

Николином поенима у посљедњој секунди продужетка Леотар је изборио гостујућу побједу против Широког у Лиги БиХ (81:80).

„Човјек који игра кошарку цијели живот од првих корака замишља да донесе побједу свом тиму у посљедњој секунди и мени се то посрећило пред крај играчке каријере. Срећан сам због тога коша, али то је побједа цијелог тима. Са 28 поена Божо је дао велики допринос уз искуство које има, али то не умањује учинак других играча“, рекао је Ђурасовић.