Требињка Милица Ијачић била је једини учесник Свјетског купа у кајаку и паракајаку у Сегедину у Мађарској испред селекције БиХ и Кајак-кану и рафтинг клуба „Требишњица“ из Требиња, који је био квалификациони турнир за предстојеће Олимпијске игре у Токију у Јапану.
Милица је наступала у А финалу овог купа, у категорији КЛ2 - покретање кајака уз помоћ рука и трупа.
„Како ми је ово било прво такмичење, прошла сам тестове класификације како би ми у складу са функцијама мог тијела одредили категорију у којој могу да се такмичим. Категоризација се одређује прегледом стручног тима сачињеног од љекара који процјењују способности паракајакаша. Мени је је одређена категорија КЛ2“, рекла је Милица.
Она нам каже да ни она ни њен тренер Вуле Пантовић нису очекивали велике резултате, јер су имали кратак временски период за припреме, али им је најважније да су одрадили класификацију како би знали у којојатегорији могу да наступају.
„На такмичењу смо наступили без додатне опреме за учвршћивање такмичара у кајаку која је изузетно важна за паракајакаше. Ту опрему нисмо имали из разлога што смо почетници у овом спорту, те тек учимо о свему. Ову опрему праве ортопеди како би била безбједна по спортисте у случају извртања, а истовремено да пружи подршку приликом веслања“, појаснила нам је Милица.
Први сусрет са кајаком Милица је има 2019. године и одмах је, како каже, увидјела да је то спорт са којим жели да се бави. Прошле године су набавили кајак за паракајакаше, када почиње и са професионалним тренинзима.
Тренер у Кајак-кану и рафтинг клубу „Требишњица“ Вуле Пантовић каже да су на овом Свјетском купу упознали велики број људи из свијета паракајака, међу којима је био и предсједавајући паракану федерације Џон Едвардс.
„Понудио нам је да нам помогне око обуке и учешћа на семинарима који се тичу овог спорта, а које би Милици и мени доста значиле за даље напредовање и стицање нових искустава“, навео је Пантовић.
Након такмичења Милица је тренирала са члановима Кајак-кану клуба „Војводина“ из Новог Сада.
Из требињског клуба се захваљују Граду Требињу и ЕРС-у који су им помогли да учествују на овом такмичењу, те бројним суграђанима-навијачима на свесрдној подршци.
Шта Ви мислите о овоме?