Не постоје сумње, Херцеговина је тренутно најразвијенија циклотуристичка дестинација у регији и пожељно мјесто за одмор циклотуриста из цијелог свијета. Шта је то што сваке године привлачи десетине хиљада у овај јужни дио Босне и Херцеговине?

Тони Зорић, предсједник удружења “HerzegovinaBike”, каже да је одговор врло једноставан: “У Херцеговини можете пронаћи све. Врло је близу мора, а самим тиме и Еуровело 8 руте која се протеже јадранском обалом, а на коју се надовезује наш бисер “Ћирина ускотрачна пруга“.

Па кренимо редом, удружење “HerzegovinaBike” основано је као удружење за промоцију бициклизма, гдје су се специјализирали за циклотуризам, а од своје регистрације до данас ово удружење је развило преко 2.000 км бициклистичких стаз у циљу циклотуристичке понуде и привлачења изразито великог броја циклотуриста из цијелог свијета у Босну и Херцеговину. Самим увидом у њихову web страницу која је доиста осебујна, налазимо и темеље изјаве предсједника овог удружења. Засигурно најкомплетнија циклотуристичка понуда (на два језика) са великим бројем бициклистичких стаза, изврсним фотографијама, аранжманима, дестинацијама за посјетити и домаћим привредама за које ово удружење циклотуристима предлаже да посјете у циљу ноћења или пробавања домаће кухиње и гастро понуде.

Можете ли нам за почетак представити идеју HerzegovinaBike?

“Удруга за промоцију бициклизма “HerzegovinaBike” идејно је замишљена као удруга која треба да развије свјетски све популарнији спорт бициклизам и представи Херцеговину, па и Босну и Херцеговину као изврсну циклотуристичку дестинацију, те буде центар циклотуристичке и опћенито бициклистичке понуде, све на једном мјесту. Већ од самог почетка ова идеја је призната од “Федералног министарства Туризма и Околиша”, гдје смо кроз њихову подршку успијели поставити темеље Удруге и већ данас 10 година након оснивања можемо видјети колико је екипа која стоји иза имена “HerzegovinaBike” начинила велики посао. Од земље која уопће није познавала бициклизам као вид кретања, заједно са нашим партнерима успјели смо направити једну од најпожељнијих циклотуристичких дестинација“, казао је Зорић.

Ко све стоји иза имена HerzegovinaBike?

“Па видите све је некако кренуло из Мостара и оснивањем бициклистичког клуба у Мостару, који је окупљао бициклисте из Мостара, али и људе из осталих дијелова Херцеговине гдје бициклизам није био развијен. Одувијек сам волио гледао ствари у мало ширем спектру и тада сам сјео с тим људима и казао им како ми је драго што су они ту у Мостару с нама, али и предложио им да ширимо ову причу, да сви они оснују клуб у свом мјесту пребивања, те да заједничким снагама ширимо ову позитивну причу која промовира Хереговину као земљу спорта и туристичке понуде. Ова прича живи и дан данас, након 10 година имамо 16 клубова у Херцеговини од Томиславграда у Херцегбосанској жупанији, све до Требиња у источној Херцеговини. Сва ова удржења су окупљене под именом “Кластера HerzegovinaBike” и имају заједнички циљ, а то је Херцеговина – највећа циклотуристичка дестинација“.

Заиста хвале вриједан и нимало лаган посао. Колику сте подршку имали у својим циљевима?

“Ја некако волим казати како је пројекат “Ћирине ускотрачне пруге” циклотуристичку понуду Херцеговине дигао на сљедећи разину. Заправо, сматрам да је сав наш труд заправо почео долазити на видјело и кроз тај пројекат смо се показали као здрав и поуздан партнер. У нашим референцама можемо се похвалити бројним сурадњама са ресурним министарствима, као и бројним агенцијама, попут ЈИЦА, РЕДАХ, ЕУ инфо Центар, УНДП, УСАИД, те Уред Владе ЖЗХ за ЕУ интеграције с којим тренутно развијамо пројект "Cycling Rural”.

“Наша прва велика сурадња била је заправо са РЕДАХ (Регионална развојна агенција за економски развој) с којом смо развили пројект бициклистичке стазе некадашњом Ћирином ускотрачном пругом од Мостара до Дубровника, те даље према Требињу у циљу промоције и ширења циклотуристичке понуде у Херцеговини. То је доиста један фантастичан пројекат који је промовирао Херцеговину према цијелом свијету и пројекат из којег смо и ми сами много научили, а научили смо што све посједујемо и да цијенимо то што посједујемо. Многи велики медији су управо због Ћире посјетили Херцеговину и писали о туристичким капацитетима Херцеговине, попут британског часописа “The Guardian“, амерчког “New York Timesа” и многих других, док је Lonely Planet уврстио Херцеговину као четврту најпожељнију циклотуристичку дестинацију на свијету”.

“Надаље, кроз овај пројект смо схватили појам “циклотуристички водич”, односно имали смо стазу као туристичку понуду, али смо требали људе који ће се возити с туристима и презентирати им нашу земљу у најбољем свијетлу. Од 2015. до данас смо едуцирали преко 60 циклотуристичких водича, људи који раде овај посао, уживају у њему и живе од циклотуризма и туризма опћенито. Затим смо са Редахом радили на пројекту ““Bike Friendly Standard” гдје је циљ био да локалне господарственике, власнике ресторана и смјестајних капацитета упознамо с потребама циклотуриста, представимо им појам циклотуристе као госта и што је то све потребно како би њихов објекат задовољавао увијете за циклотуристе, те напослијетку и добио лиценцу “Bike Friendly Standarda".Данас у Херцеговини имамо како велик број угоститељских објеката који задовољавају ове увијете и окрећу се циклотуризму и прихватају госте из цијелог свијета“.

Увидом у вашу wеb страницу видимо доиста широку понуду, колико је ту стаза представљено?

“Херцеговина се као регија састоји од четири жупаније: Херцеговачконеретванска Жупанија (ХНЖ), Жупанија Западнохерцеговачка (ЖЗХ), Херцегбосанска Жупанија (ХБЖ) и Источна Херцеговина (РС), гдје тренутно имамо уцртано преко 2.000км бициклистичких стаза у циљу циклотуристичке понуде Херцеговине. Засигурно је највећи посао начињен у ЖЗХ кроз пројекат “Цyцлинг Рурал” гдје смо кроз 1.300км бициклистичких стаза представили циклотуристичку понуду западне Херцеговине, односно туристи возећи кроз руралне дијелове западне Херцеговине, на најбољи начин упознавају животе и обичаје људи који овдје пребивају, те наравно домаћу кухињу и природна и повијесна богатства. Сав наш посао кренуо је из ХНЖ са стазом “Ћирине ускотрачне пруге” у дужини 180км, а битно је споменути да је у тијеку пројект “Ćiro Heritagе” односно још 100км циклотуристичке понуде на потезу од Почитеља, преко Стоца обилазећи Радимљу, Даорсон, Бољуне, све до Хутова села надовезујући се на постојећу стазу Ћирином пругом. Тренутно најмањи посао је начињен у ХБЖ и Источној Хереговини, но тако засигурно неће остати, будући да је наш циљ да покријемо цијелу Херцеговину и њене туристичке капацитете. Вриједно је споменути како је управо у тијеку и пројекат “Ћиро 2” на дионици од Равног, преко Требиња, Никшића (Црна Гора) све до Херцег Новог, тако да ћемо у годинама испред нас моћи бициклирати стазом Ћирине пруге од Мостара све до Херцег Новог у Црној Гори. Још је много посла испред нас, но ми се надамо многим позитивним пројектима и великим искуствима“.

Колико је корона утицала на циклотуризам у Херцеговини?

“Само сам чекао када ћете поставити то питање (смијех). Па наравно да је утјецала, као и на све остало у свијету. У ранијим годинама смо имали толико велик број циклотуриста на Ћириној прузи да једноставно нисмо могли вјеровати колики број бициклиста из свијета долази у Херцеговину и обилази је бициклом. Увијек се тражио водич више и једноставно туризам у Херцеговини је цвјетао. Но, с друге стране овај застој нам је помогао да се прегрупирамо, завршимо неке велике пројекте, редизајнирамо нашу wеб страницу и проширимо циклотуристичку понуду како би смо спремни могли дочекати крај ове пандемије и долазак нових туриста у Херцеговину“.

Који је сљедећи изазов пред вама? Шта је сљедеће што ће нам HerzegovinaBike представити?

“Па засигурно је да ћемо завршити започете пројекте на “Ћиро” стазама, а затим ће наша wеb екипа све то премијети на нашу страницу и представити нову циклотуристичку понуду, а свакако нам је циљ да направимо добар посао и у Источној Херцеговини, као и ХБЖ. Требиње је, тренутно, један од бисера Херцеговине, којем погодује близина Дубровника и изврсна туристичка понуда, тако да привлачи велик број циклотуриста. Засигурно је да на том дијелу морамо проширити циклотуристичку понуду, што ћемо вјерујем с локалним клубом у Требињу и градским властима и успијети реализирати. Надаље, битно је споменути и један доиста велики пројект који започињемо преговарати с УСАИД-ом гдје би Бициклистички Савез Босне и Херцеговине био национални координатор за Еуровело стазе, како би у годинама испред нас и кроз Босну и Херцеговину напокон биле уцртане Еуровело стазе којим сваке године путује више милиона цикотуриста. То је један велик и позитиван пројект и ми вјерујемо у њега и његову реализацију“.

Херцеговина је посебно мјесто за вожњу бициклом јер су временски услови изврсни и можете пронаћи равни терен или се успети на неки од највећих врхова планине, врх Плочно 2.228мнв. Надаље, управо многи професионални бициклисти из сјевернијих крајева током зимских припрема због повољних временских услова у Херцеговину долазе тренирати и припремати се за сљедећу сезону.

Желимо истакнути како Херцеговина нуди бициклистима различитих способности и прохтјева добре могућности, а све то је попраћено и изврсном гастрономском понудом по којој је Херцеговина и позната, као и природним љепотама. Вјерујемо да ће се многи сложити како је Херцеговина савршено мјесто за вожњу бициклом, што отвара нове могућности туристичким понудама.

Чињеница да многи страни циклотуристи управо Херцеговину бирају као сљедећу велику дестинацију није само нека сретна случајност и потврђује горе наведено.

Као што је Тони рекао: “У Херцеговини можете пронаћи све“.