Удобна и чврста обућа, топла јакна, батеријска лампа, чоколадица тек да се нађе, али прије свега много љубави и воље и спремни сте за планинарску туру. Тако нам кажу наши саговорници из Планинарског друштва „Волујак“ Гацко, који су ту од 2005. године када је друштво и основано.

Самим завршетком рата постојали су љубитељи природе који су ходали планинама. Истраживала се нетакнута природа, дружило се, па је идеја за оснивањем планинарског друштва постала оправдана.

Планинарско друштво данас броји око 40 чланова. Раније, за планинарење је постојало веће интересовање. Међутим, и поред објављеног уписа у мају мјесецу ове године, тек неколицина њих придружила се овим заљубљеницима у планине. Кажу, све је мање оних који слободно вријеме користе на прави начин. А један од њих је управо планинарење.

„Иако друштво броји око 40 чланова, садашње туре своде се на неколицину активних планинара. Ту је Милан Вујовић, Радош Милошевић, Лука Мастиловић и још неколико нас који у зависности од обавеза редовно будемо дио акција. Ми живимо на надморској висини од 960 метара. Практично под планином, свуда су око нас. Тако да, мање – више сви смо ми планинари. Важно је да се испоштују савјети најискуснијих и проблема нема. За почетак је потребно имати нешто од личне опреме. Топлија гардероба, боља обућа, флашa воде, неки слаткиш, завој у случају уганућа, таблете против алергија и слично. Обично у ранцу носимо такве ствари, неке за сваки случај. Нешто од опреме ми дајемо, али све у свему ко почне планинарити и сам од других види шта је све потребно, набавља оно што нема и мијења неке ствари за квалитетније“, каже Далибор Шушић – Ћиро, који је у планинарском друштву од оснивања.

За планинаре почетнике препоручују љетни период. Кажу, лијепо вријеме је рецепт да заволите природу и да јој се поново вратите. Планинари се током цијеле године, али ипак су најљепши топлији мјесеци и љепше вријеме. Јун, август и почетак септембра су оптимални мјесеци за истраживање планина, када је природа у пуном јеку, док је доста захтјевније планинарити зими. Треба и додатна опрема без које није препоручено планинарити када је велики снијег.

Интересовање људи и друштава са стране је велико, али када се подвуче црта, омиљене туре се своде на друштва која су њихови пријатељи.

„Имамо одличну сарадњу са друштвима из Црне Горе. Са члановима тих друштва организујемо занимљиве и добре планинарске туре али и добро дружење. Истакао бих и добру сарадњу са друштвом из Требиња, али и онима из Федерације, потом ХПВ „Прењ“ из Мостара, друштвима из Бањалуке, Сарајева, Србије и иностранства“, каже Шушић.

Волујак, Лебршник, Кук, планине који су на неки начин биле заборављене, изградњом Планинарског дома опет су заузеле мјесто које им припада, а планинари сигурност да имају гдје да се одморе и преноће. На крају напорног дана ту често организују пријатна дружења, некад и уз гитару и пјесму. Неријетко припреме и добру храну, па често носе епитет добрих домаћина.

„Дом отварамо искључиво по најави, за планинаре и планинарска друштва и током једне календарске године број посјета је велики. Постоји кућни ред који се поштује, почев од нас самих. Направљен је на 1443 метра надморске висине. Има 30 лежајева, камин салу, огњиште и  други садржај потребан сваком планинару“, каже Шушић.

Када се осврнемо на планинарске походе ове године, осим истраживања наших планина издвајају успон на Алпе, врхове Доломита, потом успон на врх Јаловец у Словенији. Ове године наставили су на истраживању јама по Бјелашници као и са акцијама спелео роњења са екипом из Француске, гдје су истраживали пећине у Драмешини, Врби. То већ постаје традиција скоро сваке године. Сада већ полако почињу припреме за зимске успоне, па наше планинаре очекују нови изазови.

И на крају, ако сте још увијек скептични, немојте одустајати. Расположени планинари друштва „Волујак“ су ту да вам помогну, а након тога, ваш поновни сусрета са планинским љепотицама је загарантован.