Саопштење пристигло на адресу Херцег Телевизије преносимо у цијелости:

Поштовани љубитељи спорта, првенствено одбојке, као Начелник Општине и као дугогодишњи спортски радник осјећам потребу и обавезу да Вам се обратим. Разлог обраћања јесте иступање Одбојкашког клуба “Љубиње-Банком” из Премијер лиге БиХ, јер нисмо, од Одбојкашког савеза БиХ, добили сертификат о испуњавању услова за спортску дворану “Јово Ђурић” за сезону 2019/20.

Љубиње, средина од 3500 становника, позната по одбојци и одбојкашима, који су заштитни знак овог малог мјеста, и Љубиње које живи за одбојку и које са нестрпљењем и радошћу очекује сваку одбојкашку утакмицу, наредне сезоне неће гледати утакмице Премијер лиге БиХ из разлога што нашој дворани, која носи назив оснивача љубињског клуба и бившег репрезентативца СФРЈ, недостају 3м дужине и 25 цм ширине.

Да ли је ово тренутак, за одбојку у БиХ, да Одбојкашки савез, одлуке доноси на основу јединице за дужину или треба да узме за мјеру неке друге чињенице које су засигурно много битније за одбојку?

Слободна зона иза основне линије је мала. Ми посједујемо 5м, а сада она треба да буде 6,5м. Ова одлука, као и многе друге, је засигурно унаприједила одбојку у БиХ, па је и наш Савез толико “организационо” одскочио, постиже “изванредне” резултате са репрезентацијама на свим нивиома, из дана у дан имамо све више новоформираних клубова, па и спортске дворане морају бити на европском нивоу.

Господо из Савеза, у овој спортској дворани су се играле утакмице прве савезне лиге бивше СФРЈ гдје су нам у госте долазиле екипе таквог калибра као што су: “Војводина” – Нови Сад, “Младост” – Загреб, “Партизан” – Београд, “Босна” – Сарајево, “Студент” – Мостар, “Рибница” – Краљево, “Колубара” – Лазаревац, “Блед” – Блед, “Вардар” – Скопље, “Ставбар” – Марибор итд. Све оне су могле да играју у овој дворани своје првенствене и Куп утакмице и никоме та дворана није била мала, и ако је можда и тада недостајао који центиметар. Такође, ОК “Љубиње-Банком” је осам сезона наступало у Премијер лиги БиХ и играло утакмице у истој дворани, а сада не може!?

Општина Љубиње улаже све напоре да пронађе рјешење за реконструкцију и проширење спортске дворане што захтјева доста времена и новца и за веће локалне заједнице, а не за Љубиње чији је буџет 1.700.000,00 КМ. Упркос томе, успјели смо од властитих средства замјенити расвјету – уградити лед рефлекторе, у току је и реконструкцију свлачионица и просторија у дворани…

Наставићемо ми и даље да улажемо средства у дворану, сигуран сам да ћемо успјети и да је проширимо за та три метра, али нам треба времена, а господи из Савеза се очигледно жури.

Овај град од 1961. године живи за одбојкашке утакмице, што најбоље показује број гледалаца на свакој утакмици (на више од пола утакмица Премиер лиге БиХ нема укупно гледалаца као у Љубињу на једној). То потврђује и утакмица која је одиграна прије 7 дана, полуфинале Купа РС против ОК “Борац” Бања Лука, гдје су наши одбојкаши побиједили са 3:0 и тако направили још један велики успјех и пласирали се у финале Купа РС. Спортска дворана је тада била препуна. Утакмице наших млађих категорија прати по 200 гледалаца.

У овој дворани су поникле такве одбојкашке величине, које су наступале за репрезентације бивше СФРЈ, као и за новонастале државе. Набројаћу само неке: Јово Ђурић и Младен Ликић – репрезентација бивше СФРЈ, Ђорђе Ђурић – први освајач олимпијске медаље са простора РС, Страхиња Козић – репрезентативац СРЈ, браћа Анђелко и Миленко Дангубић – репрезентација Србије и Црне Горе, Милорад Ковач и Анђелко Ћук – репрезентација Хрватске, браћа Гојко и Божо Ћук – репрезентација Црне Горе. Репрезентативце БиХ можда је боље и да не помињемо, јер се вјероватно и они сада стиде чијег Савеза су носили дрес и на све позиве се са радошћу одазивали.

Играње утакмица по другим градовима за нас ништа не значи, јер какав је смисао свега тога, кад љубињци и Љубиње живе за одбојкашке утакмице и то је код нас увијек био посебан догађај. Упитајте одбојкаше “Жељезничара” из Осијека у каквој дворани су играли одлучујућу утакмицу за улазак у Прву Савезну лигу бивше СФРЈ (било је око 1000 гледалаца, а град је тада бројио 4000 становника)? Тада нико није ни помислио да упита колика је дворана и гдје се гледаоци налазе, тада је било битно да се игра одбојка и да се тај спорт развија. Али, сада је најбитније како изгледа дворана, а не колико клубова постоји и колико их је оваквим или сличним одлукама угашено. У РС постоји тренутно 12 клубова, са тенденцијом да се угаси још који, а новоформирани нема ниједан. Наш клуб (мушки и женски) у раду има укључене све селекције. Наше млађе категорије су убједљиво прве по броју титула у свим млађим категоријама, што говоре бројке: 22 титуле у Првенству РС и 10 титула у Првенству БиХ. Наши пионири су постали прваци Босне и Херцеговине (трећи пут заредом) са шест одиграних утакмица. Да ли то нешто говори.

Господо из Савеза, да ли се некада запитате шта је са млађим категоријама из одбојкашких центара као што су Зворник, Фоча, Гацко итд, ко ће да игра лигу за 10 година или то за Вас није битно.

Да ли је једина улога Савеза да измјери дужину дворане, а не да води рачуна о клубовима, о репрезентацији. Репрезентације које скоро па и нема и која када се окупи буде пар дана на припремама, јер људи у Савезу имају битнијих ствари. О бриги за клубове да и не говоримо, јер једина брига се своди на то да ли је неки клуб уплатио новац за котизацију или није. Господо, Савез постоји због клубова, а не клубови због савеза.

Са оваквом одлуком коју је донио Савез неминовно ће довести до гашења клуба, а ја се сада питам да ли се дужина дворане може поредити са свим вриједностима које је овај клуб имао у прошлости, што има сада и што се ми трудимо да има у будућности?!

Данас је у питању Љубиње, сутра ће бити неко други, и чему онда све то води и какав смисао све има?

На крају, надам се да има још искрених пријатеља спорта, првенствено одбојке, који могу помоћи у рјешавању овог проблема, јер ако клубу са оваквом традицијом, оволиким бројем репрезентативаца и титула, треба да буде забрањено да се такмичи, онда и треба да се угасимо а сви у овој држави запитамо докле смо дошли!

У Љубињу: 09.10.2019. године

Начелник општине: Дарко Крунић