Немања Мајдов је бацио конкуренцију под ноге у Бакуу, гдје је освојио свој први гренд слем, чиме је наставио да скупља бодове за Олимпијске игре у Токију идуће године.

Ипак, да ли ће му бити испуњен један од спортских снова биће познато тек 25. маја 2020, када ће бити саопштена имена учесника, а већ је познат критеријум приликом избора, мада је он помало компликован и тешко је било шта прогнозирати до пред сам избор.

- Када су у питању Олимпијске игре, већ сам “дубоко” у норми, али у џуду се сијече тек у мају сљедеће године, тако да је година битака тек почела. Хвала богу, спреман сам за изазове и све је до мене. Ако сам на свом нивоу, онда сам најбољи на планети и све одлучујем - изјавио је Мајдов.

На путу до златне медаље уписао је пет побједа против ривала из бивших совјетских република, с тим што му је противник из полуфинала наступао под заставом Шпаније, а рођени је Грузин. Била је то борба два посљедња свјетска шампиона, Мајдова из 2017. и Николоза Шеразадишвилија из прошле године.

- Био је то најтежи и прелијеп меч за љубитеље џуда јер је он актуелни првак свијета и овакви мечеви се чекају. Ушли смо у продужетак, али сам га добио сјајним ипоном - рекао је Мајдов.

Прије два мјесеца стигао је до титуле на гран прију у Маракешу, да би сада освојио први гренд слем.

- Такмичење у Бакуу било је једно од најјачих и недостајала су три човјека да буде као првенство свијета. Потврдио сам форму и ова година добро је кренула. Бјелоруса Јахора Варапујеа добио сам без борбе јер је одустао због повреде, затим сам био бољи од кадетског и јуниорског првака свијета Лаше Бекаурија, да бих се у четвртфиналу реванширао Русу Хусену Халмурзаеву, који ме је побиједио посљедњи пут када смо се састали 2017. године, док сам га сада добио у рововској бици. У финалу је цијела дворана била против мене јер сам се борио против такмичара из Азербејџана, мада сам то ријешио бацањем на вазари, дошао до велике титуле и поново се чула химна “Боже правде” - нагласио је Мајдов.

Хвала оцу Љубиши

Мајдов је истакао да се осјећао непобједивим тога дана у Бакуу.

- Имао сам сјајно издање и побиједио велика имена. Тога дана, ко год или колико год њих да ми је дошло, побиједио бих све јер сам био на свом нивоу, а када сам на свом нивоу, онда сам најбољи на планети. Друга ствар, борио сам се на дан Светог Василија Острошког, који ми је био на помоћи и зато смо били незаустављиви. Прије уласка у дворану рекао сам мом тиму: “Не знају ови овдје коју и колику ми светињу данас славимо.” Захвалио бих мом оцу и најбољем тренеру Европе Љубиши и кључном човјеку Ивану Тодорову - казао је Мајдов.