На улазу у село Дубочица у Љубињу смјештена је кућа Сорајића у којој живи дјечак посебног осмјеха. Филип је његово име, мада би се могао звати и Дјечак од маште.

Када звоно означи крај наставе, нестрпљивим ходом према Дубочици кренуће Филип Сорајић. Проћи ће крај поља духана и густо засађених стабала вишње, да би на крају пута стигао до камених кућа украшеним плодовима нара. У једној од њих је и његов дом, али и оно због чега посебно жури – терен за игру.

Дванаестогодишњи Филип Сорајић једини је дјечак свог узраста у Дубочици, малом селу удаљеном два километра од Љубиња. У селу живи око 30-ак дјеце и младих, који вријеме најчешће проводе на спортском терену, којем сваки дан Филип жури. 
“На овом терену проводим 90 посто времена, а да га нема био бих у кући и играо игрице, што баш не волим. У селу је само једна дјевојчица мојих година, али са њом се не могу играти једнако као са дјечацима. Зато, када сам на терену и играм кошарку или фудбал замислим да су ту и други играчи”, објашњава Филип смијући се. 
Филипова кућа смјештена је недалеко од овог спортског терена, који све до 2018. године није пружао једнаке могућност дјеци и младима као данас. Терен је био неограђен, а мобилијари за кошарку и фудбал су били сломљени.

Како би млади Дубочице, али и оближње Мјесне заједнице Крајпоље имали квалитетније и безбједније дјетињство и одрастање, Одбојкашки клуб “Љубиње-Банком” реализовао је пројект “Одбојком и волонтеризмом до динамичних мјесних заједница”. Пројект је укључивао обнову спортских терена у овим селима, волонтерске акције, као и школу одбојке. 
Финансијску помоћ у реализацији активности дале су владе Швajцарске и Шведске кроз пројект “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”, који проводи УНДП у БиХ. Обиљежавање терена и постављање мобилијара за одбојку, фудбал и кошарку пружило им је нове могућности, али и допринијело повећању сигурности дјеце и младих постављањем заштитних ограда.

На овим теренима одржавани су и тренинзи школе одбојке, гдје су своја умијећа тестирали Никола Брборић (12) и Александар Пепић (14) из Љубиња. 
“Осјећај ми је био љепши бити напољу, у природи и на свјежем ваздуху. Било нам је то велико искуство јер раније нисмо имали прилику да тренирамо на таквом терену”, каже Никола, док Александар даље појашњава да се одбојкашки тренинзи редовно организују у дворани у Љубињу, коју користе школе али и рекреативци.

Одбојком се традиционално баве генерације младих Љубињаца, због чега се овим пројектом додатна пажња жељела посветити његовој промоцији међу дјецом и младима Дубочице и Крајпоља.

Срђан Милошевић, координатор пројекта Одбојкашког клуба “Љубиње-Банком”, објашњава да је обнова терена у овим селима први корак ка оживљавању њиховог спортског духа. 
“Терени који су обновљени у овим мјесним заједницама значајни су због даљег развоја одбојке и других спортова у тим селима. Одбојка Љубињу значи све. Кад одбојке не буде у Љубињу, неће бити ни Љубиња. То је наш заштитни знак и по томе смо познати широм БиХ”, каже Срђан, не губећи наду да ће нове генерације одржати ову традицију.