На иницијативу Завичајног удружења Црногораца у Херцеговини „Петар Петровић Његош“, а уз свесрдну подршку рукометног клуба „Леотар“ – у Требињу је организован турнир под називом „Рукомет без граница“, који је окупио шест екипа из Црне горе, Хрватске и БиХ.

Ако је судити по квалитету виђеном током читавог турнира, а посебно у финалној утакмици, није далеко дан када ће неки од ових играча обући дрес сениорске репрезентације своје земље. Кажемо сениорске, јер, рецимо, из екипе „Никшића“, многи играчи играју у кадетској репрезентацији Црне горе. Играју, а и од њих се нашао бољи. Бољи су били рукометаши домаћина, екипе „Леотара“, који су у финалу остварили побједу резултатом 17-15.

Предвођени нешто искуснијим Инићем, који се уписао 9 пута у стријелце, сјајним на голу Савовићем, те добром игром Комненовића, Шегрта, али и свих осталих Требињци су заслужено освојили прво мјесто. Треће мјесто припало је „Будванској ривијери“, која је у малом финалу побиједила мостарски „Вележ“ са 31-12.

Најбољи играч турнира је члан „Будванске ривијере“ Марко Радоман, најбољи голман члан „Никшића“ Мило Радојичић, а најефикаснији, прави бисер мостарске рукометне школе Златко Кресо, који је мрежу противника у три утакмице затресао 36 пута.

„Овај турнир је пун погодак. Ми смо ево већ остварили и бројне контакте са екипама који ће бити наши драги гости на турниру у Мостару. Много је талената, али им требају утакмице, јасно је као дан“, каже Месуд Мердан, тренер мостарског Вележа.

На трибинама али и у судијској улози некадашњи рукометаш „Леотара“ Спасоје Пекић. „Драго ми је да је све завршено на најљепши могући начиун. Видјели смо једно одлично финале кога се не би постидио и већи ранг такмичења. Видим да „Леотар“ има одличну екипу, а ко зна можда са неким од ових клинаца за коју годину и ја заиграм“, каже Пекић, сада члан Рукометног клуба „Дервента“.

Статистике ради поменућемо све резултате: у Групи А Леотар-Вележ 19-19, Вележ-Челик Никшић 23-23, Леотар-Челик Никшић 25-17, у групи Б Дубровник- Никшић 7-27, Никшић-Будванска ривијера 18-12, Будванска ривијера – Дубровник 26-12.

Као генералну оцјену рукометног дана у Требињу можемо цитирати ријечи Драгана Лучића, предсједника Завичајног удружења Црногораца у Херцеговини „Петар Петровић Његош“.

„Радост и осмјеси на лицима ових младих људи говоре много тога. Надам се да ћемо на организовањем оваквих турнира, заједно са нашим пријатељима из Рукометног клуба ’Леотар’ начин успјети да анимирамо и привучемо младе да се баве овим спортом, јер имамо како квалитетне тренере, тако и добре такмичаре који би у будућности у све три земље могли да донесу још медаља”, рекао је Лучић.

“Леотар” је био бољи у финалу, али је рукомет који не познаје границе остварио убједљив тријумф.