Foto: Radio Trebinje 

Град Требиње препознао је четири сегмента развоја. То је, прије свега, енергетика, је смо ипак центар ове области, не само у Републици Српској, већ у региону, затим пољопривреда, туризам и грађевинарство, истакао је потпредсједник СНСД-а и предсједник Градског одбора ове странке у Требињу Лука Петровић.

Подсјећа да се у Херцеговини већ се раде, или ће се радити нови објекти. „Од ХЕ Дабар, ХЕ Билећа, а такође ту су и соларне електране Требиње 1, Требиње 2, Требиње 3 и наравно и неке приватне електране које се праве. Све су то бенефити који ће бити додатни приходи у буџетима града Требиња и херцеговачких општина.

„Друга важна ствар је пољопривреда и ту нисмо искористили све капацитете и ја мислим да њу требамо додатно субвенционисати. Недавно сам био са начелником Општине Плужине, господином Делићем на једном дружењу и он каже да Влада Црне Горе и Општина Плужине давају 33 евра по једној овци у Плужинама. Значи, неко ко има 1.000 оваца, добије годишње субвеције 33.000 евра. И на тај начин одржавају сточарство, развој месног фонда и уопште развој породице, оних које се баве том дјелатношћу. И ми морамо овдје, посебно кроз Аграрни фонд, субвенционисати постојеће произвођаче хране. Зашто хране!? Зато што je трећи важан сегмент - туризам. Ми немамо домаће хране за овакав ниво туризма. И људи хоће да дођу овдjе да поједу домаћу храну, и сир и месо и пршут, а нама је тога све мање. Значи, очито да морамо субвенционисати пољопривредне произвођаче, да бисмо њихову храну сервирали ових 200.000 ноћења што људи дођу овдjе или имају 600.000 ручака. Неко остане ноћ, двије, пет, неко се и не пријави, неко је и родбина... И ми немамо довољно хране за наше туристе, а ако желимо да развијамо туризам морамо то промијенити“, каже Лука Петровић.

За грађевинарство, четврту област која ће бити окосноца развоја Требиња у будућем периоду, Петровић истиче да се већ екстремно добро развила.

„Грађевинарство се развило зато што је у протеклих седам година у Требињу, вјеровали или не, изграђенп и продато преко три хиљаде стамбених јединица. И наравно да су ти новци, од тих људи који су куповали, остали у Требињу - да ли паркетару, да ли ономе што бетонира, армира, отворе уграђује, намјештај продаје или инсталира купатила итд... У сваком случају, новац је остао у Требињу. Ја мислим да је та област веома важна зато што је изградила низ фирми у нашем граду које су имале значајно мање приходе прије седам или десет година“, истиче он.

И сада кад саберете ове четири области, а то су енергетика, пољопривреда, туризам и грађевинарство, ми имамо огроман број људи који су запослени у ове четири гране, напомиње Петровић и истиче да Требиње неме више оне индустрије као што је било прије рата, гдје су масовније жене радиле, а то је текстилна индустрија.

„Ми немамо више ни дрвне индустрије као што је био Луч. Ви знате да су жене тамо масовно радиле. Ми немамо ни онај обим Индустрије алата. Данас се она свела на 500 радника, а некада је имала 4.800 радника, а гдје је такође био велики број жена. Значи, оно гдје смо у дефициту јесу радна мјеста за жене. Ако знамо да је жена стуб породице и да је жена та која, да кажемо, прави репродукцију и развој овог града - морамо мало више размишљати о радним мјестима за жену и ту треба створити неку равнотежу. Ми имамо радних мјеста, али ја мислим да за жене немамо још увијек довољан број радних мјеста. Мислим да оваква стратегија града - да имамо ове четири стратешке гране и да пробамо њих оснажити, а да успут развијемо и неке услуге и неке трговине и неке мање производње - може да одговори развојним потребама Требиња. Све што не буде везано за ове четири стратешке гране неће имати прођу у нашем граду“, закључио је Петровић.