Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић изјавио је данас да је афричка куга свиња донијела бројне проблеме, као и да долази период када је питање шта ће се дешавати и са цијеном свињског меса и са бројем свиња.
 

Будимовић, доктор ветерине, за РТС је нагласио да ће бити тешко одржати производњу свиња и свињског меса, и додао да је афричка куга свиња болест у развитку, која је захватила већи број општина и округа.

- Када пратимо ситуацију и то зашто је одједном болест дошла у фокус то можемо да повежемо са миграцијом туриста и великим прометом људи у љетњем периоду - закључио је он.

На питање да ли то значи да је и човјек преносилац, Будимовић је рекао да јесте и човјек, али и производи, односно храна.

Каже да фармери добро знају симптоме болести, али напомиње да је важно да знају како да спријече њено ширење, односно да свиње не држе на на отвореном простору, да комшије не долазе у економски дио домаћинства, и да се ради дезинфекција.

- Није дезинфекција само сипање дезинфекционог средства у блато или по обору који није очишћен, мора да се опере и очисти и тек онда дезинфикује. Није само сунђер натопљен дезинфекционим средством дезобаријера, то мора да се мијења - нагласио је он.

Преносиоци болести су и глодари, па је због тога дератизација веома важна, истакао је он и додао да сматра да системска дератизација сада не би била рјешење, јер стручне службе које би улазиле у економска дворишта и постављала мамце, додатно би шириле болест.

До петка је еутаназирано око 18.000 свиња, истакао је Будимовић и додао да је проблема у производњи свињског меса било и прије појаве афричке куге свиња, јер је Србија у 2023. годину ушла са неких 2.670.000 свиња, што је за преко 200.000 мање него 2022. године.

- Није нам требало ово, свакако ово ће бити једна тешка борба да се одржи производња свиња и свињског меса, а видимо и да у Европи се дешавају велике промјене – смањен је број крмача за неких 500.000 за свега годину дана. Цијена свињског меса је порасла и сада је неких 3,3 евра по килограму, а била је 2,3 евра - напоменуо је Будимовић и поручио да долази период када је питање шта ће се дешавати и са цијеном и са бројем свиња.

На питање када би то поскупљење могло да се прелије на Србију, Будимовић каже да Србија не производи довољно свињског меса за сопствене потребе, као и да задовољава потребе негде око 87 одсто захтјева тржишта.

- Остало нам је потребно за прераду и купујемо у ЕУ. Тешко је сада давати пројекцију и причати људима бавите се узгојем свиња, а болест је у експанзији. Треба сачекати да видимо како ће све ићи не само у Србији, него и у Европи - додаје он.

Иако се од осамдесетих година свињски фонд смањио за 40 одсто, Будимовић каже да Србија има реално добре услове за гајење свиња, добру храну за животиње, довољан број објеката, кланице, и додаје да се у преко 200.000 газдинстава одвија производња свиња.

Будимовић је оцијенио да мала газдинства треба да опстану, јер су она специфична у смислу да домаћини сами себи обезбјеђују свињско месо, а неке благе тржишне вишкове могу да продају кланичној индустрији.

- Наша генетика није тако добра, имамо мањи број прасади по леглу, храна је скупља због некоришћења генетски модификоване хране - додаје он.

Говорећи о томе каква је стратегија када ова епидемија прође, нагласио је да у јеку борбе са болешћу, за коју се још не зна да ли је достигла свој пик, не може да даје савјете да се шири попуација свиња.

- Треба држати овај ниво што је могуће дуже, али наравно планови за унапређење производње свињског меса стоје - закључио је он.