Prostor za razvoj novih projekata iz domena obnovljivih izvora energije i unapređenja regionalne saradnje postoji – naročito u kontekstu izazovne energetske tranzicije. Veoma je važno da i EU i administracije država regiona pokažu više spremnosti za adekvatnu podršku pravednoj energetskoj tranziciji. Sa ovom konstatacijom složili su se učesnici panela posvećenog energetskoj tranziciji u okviru skupa VI Jahorina Ekonomski forum (JEF), pod nazivom Regionalne integracije i Bosna i Hercegovina: Berlinski proces i/ili Otvoreni Balkan, koji se održava na Jahorini od 26. do 28. aprila.

Organizator JEF-a je Udruženje ekonomista „Ekonomski forum“, a institucionalni pokrovitelji su predsednik Republike Srpske, Vlada Republike Srpske, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Ovogodišnji forum okuplja više od 400 učesnika iz desetak evropskih zemalja. JEF predstavlja manifestaciju na kojoj se diskutuje o značajnim ekonomskim pitanjima i donose zaključci koji su, u značajnoj meri, inkorporirani, kako u aktivnosti svih nivoa vlasti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, tako i u ekonomsku praksu u realnom sektoru.

Rekordna neto dobit EPCG

Na panelu 4, pod nazivom Energetska tranzicija – (ne)siguran put, održanom 27. aprila, moderator je bio Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog instituta iz Beograda, a učestvovali su Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EPCG, Luka Petrović, generalni direktor ERS, Marko Mijić, Elnos Grupa, i Marin Zovko, član Uprave Ine.

U diskusiji vrlo širokog raspona – od razvojnih mogućnosti, preko institucionalnih ograničenja, pa sve do pogleda EU na zemlje regiona – predsednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović, upoznao je prisutne sa rezultatima ove kompanije tokom proteklih dvanaest meseci, kao i sa planovima za predstojeći period.

„Rekordna neto dobit (114 miliona samo u prvom kvartalu ove godine), bez državne pomoći i povećanja cene električne energije za domaćinstva, zajedno sa uspešnim sprovođenjem projekta Solari 3000+ i pokretanjem novog, Solari 5000+, kao i kupovinom imovine Željezare po ceni višestruko nižoj od realne, kojom je omogućeno pokretanje nove firme EPCG – Željezara Nikšić, najvažniji su činioci našeg poslovanja u proteklom periodu“, rekao je Đukanović.

Administracija koči projekte

Troma državna administracija, nesređeni javni registri i komplikovana procedura javnih nabavki predstavljaju značajnu prepreku za brz i efikasan razvoj projekata, upozorio je Đukanović. Kako je naglasio, obaveza svih energetskih činilaca je da sa posebnom pažnjom pristupaju dugoročnim projektima, jer i nepredvidiva globalna kretanja imaju ogroman uticaj na sve poslovne zamisli, saopšteno je iz EPCG.

Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) Luka Petrović izjavio je da energetska tranzicija nosi najbolniji proces – dekarbonizaciju i naveo da je potrebno da se razvijaju investicije koje imaju jeftinu cenu električne energije, a to su sunce, vetar i voda.

„Nama se stalno nameće energetska tranzicija, a ona podrazumeva dekarbonizaciju, pametne tehnologije i reorganizaciju. Za nas je najbolniji proces dekarbonizacija, odnosno plaćanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu“, izjavio je Petrović.

Prvi čovek ERS-a naglasio je da to u BiH još niko ne radi ili ima interni obračun, a kada dođe do obračunavanja emisije čestica ugljen-dioksida, to će, svakako, uticati na poskupljenje električne energije, prenosi Srna.

Prema rečima Petrovića, potrebno je da se razvijaju investicije koje imaju jeftinu cenu struje, a to su sunce, vetar i voda. Neophodno je da takav potencijal bude što pre iskorišćen, što znači da je potrebno da energetske kompanije imaju više udela iz obnovljivih, nego iz konvencionalnih izvora energije.

Dekarbonizacija – najbolniji proces

„Mi kao energetske kompanije i kao zemlje kandidati za EU još nismo dobili nikakve grantove niti osiguranja da treba da izvršimo tranziciju sa dekarbonizacije i korišćenja uglja na obnovljive izvore, s obzirom da mi to ionako ne možemo da uradimo samostalno“, istakao je Petrović.

Podsetio je na to da je, kada se posmatra Balkan, u Republici Srpskoj najpovoljnija cena energije, i za domaćinstva i za privredu.

Generalni direktor ERS-a poručio je da se od EU očekuje da finansijski podrži domaće projekte, koji će biti kvalitetno i stručno kreirani, što je, kako je naglasio, put ka racionalizaciji korišćenja uglja u svrhu proizvodnje energije.

Podršku EU očekuje i za ekološke rekonstrukcije u domaćim termoelektranama.

„Mi smo to uradili u Ugljeviku i koštalo nas je preko od 80 miliona evra, uz period otplate od 20 godina“, naveo je Petrović.

Petrović je istakao da postoje tehnička rešenja i za nove termoelektrane, a to su takozvani kotlovi sa visokim pritiscima – superkritični kotlovi, za šta je potrebna adekvatna finansijska podrška.

Generalni direktor ERS-a je naglasio da sve buduće mere nose dugoročnu odgovornost za zaštitu standarda domaćeg stanovništva, pri čemu će ključni značaj imati pametna tehnologija.