Генерални директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић најавио је у интервјуу за Срну да ће ово предузеће у септембру обиљежити јубилеј - 30 година постојања и истакао да ће, реализацијом пет великих пројеката и програмом енергетске одрживости домаћинстава и привреде, бити остварени додатни приходи од 750 милиона КМ који ће бити усмјерени у даљи развој.
 

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА - НАЈПОВОЉНИЈИ СНАБДЈЕВАЧ НА БАЛКАНУ

Он је нагласио да је за три деценије Електропривреда Српске потпуно стабилизовала своју кадровску, организациону и техничку структуру, а сада и економски најбоље стоји у цијелом свом постојању.

- Електропривреда Републике Српске је и најповољнији снабдјевач електричном енергијом на Балкану и шире, како за домаћинства тако и за привреду, и сигуран сам да ћемо и у будућности одржати статус најповољнијег снабдјевача електричном енергијом у Европи - рекао је Петровић.

Он је најавио да ће Електропривреда Републике Српске 30 година постојања обиљежити 23. септембра пригодном свечаношћу на којој ће међу званицама бити људи који су учествовали у изградњи, формирању и унапређењу овог система.

- Биће присутни они који су руководили системом и зависним предузећима, људи који су обављали важне извођачке послове у систему. Позваћемо пријатеље, госте из сусједних електропривреда и све оне партнере са којима имамо уговорене инвестиционе подухвате који ће добро доћи на обиљежавање тог јубилеја - истакао је Петровић.

Он је навео да Електропривреда Републике Српске има и знатне новчане губитке, али да су свјесни да је електрична енергија ресурс који треба подијелити грађанима Српске.

- Онај вишак који имамо и који будемо остварили изградњом нових енергетских објеката ћемо усмјерити на развој, унапређење и све присутнију информатизацију нашег система - рекао је Петровић.

СОЛАРНИМ ПАНЕЛИМА ДО ДОДАТНИХ 280 ГИГАВАТ-ЧАСОВА

Он је нагласио да ће системом прозјумера /произвођач-корисник/, односно поостављањем соларних панела на кровове домаћинстава која ће чинити око осам одсто потрошача Републике Српске, бити јединствени у региону, чиме ће обезбиједити додатних 280 гигават-часова електричне енергије за Републику Српску.

Петровић је рекао да је укупна производња електричне енергије Електропривреде Републике Српске годишње око 5.600 гигават-часова, што значи да ће са овим програмом обезбиједити додатних пет одсто.

Он је напоменуо да ће бити обезбијеђено и додатних 25 одсто електричне енергије у систему када се ставе на мрежу пројекти који су у изградњи попут хидроелектрана "Бистрица", "Дабар" и "Бук Бијела", вјетропарка "Хргуд", те соларне електране "Требиње један".

- Са системом прозјумера и пројектима који су у току обезбиједићемо додатну трећину постојеће количине електричне енергије у Републици Српској. Оствариће се значајни приходи, са ових пет пројеката и програмом енергетске одрживости домаћинстава и привреде додатни приходи ће бити око 750 милиона КМ - истакао је Петровић.

ДОДАТНИ ПРИХОДИ БИЋЕ УЛОЖЕНИ У РАЗВОЈНЕ ПРОЈЕКТЕ

Петровић је навео да ће то бити вишак за систем, што ће уложити у нове развојне пројекте које имају у десетогодишњем плану развоја Електропривреде Републике Српске.

- То су наравно и гасне електране, хидроелектране на ријеци Босни, средњој и доњој Дрини, имамо и хидросистем Требишњица, који није у потпуности искориштен, као што је хидроелектрана Невесиње, акумулација Церница, могућност изградње хидроелектране Дубровник или хидроелектране Суторина у Бококоторском заливу - рекао је Петровић.

Он је додао да постоје још неисцрпни извори електричне енергије сунца и вјетра, поготово у доњем дијелу Републике Српске.

- Вјерујем да ће тај новац на годишњем нивоу бити усмјерен искључиво у будући развој овог система, а то значи потпуну енергетску независност Електропривреде Републике Српске и могућност да она остварује огромну добит која ће бити од великог значаја за буџет Републике Српске јер је Влада Републике Српске стопроцентни власник ове компаније - истиче Петровић.

Он је напоменуо да ће се тиме сав новац, послије извршених обрачуна и ревизија, усмјеравати у буџет Републике Српске, а то значи његову вишегодишњу стабилност и додатне приходе од овог система.

Када је ријеч о суши и њеном утицају на производњу струје, Петровић је навео да постоји бојазан до када ће овај период трајати, те да ће се, уколико до октобра или половине новембра не буде облинијих падавина, знатно исцрпити потенцијали, па ће бити потребно обезбиједити вишак новца за куповину електричне енергије на тржишту.

Он је додао да се сада сигурно може рећи да до 1. октобра неће бити никаквих значајних прилива на ријеци Врбас, Дрина и Требишњица.

- Наша домаћинства и привреда биће снабдјевени, али у случају продужетка, да октобар, па и до половине новембра не буде облинијих падавина, значајно ћемо исцрпити наше потенцијале, па морамо обезбиједити вишак новца за потребне куповине електричне енергије на тржишту - рекао је Петровић.

Он је навео да је цијена електричне енергије на тржишту сада око 500 евра, а у новембру и децембру биће 700 евра, будући да је за јануар најављено да ће струја коштати 1.000 евра.

- Грађанин плаћа електричну енергију 22,5 евра. Ми је морамо платити за њега по 700 евра, значи плаћамо је по 30 пута више да би омогућили њему по 22,5 евра. Немогуће је плаћати 100 милиона евра на тржишту, а фактурисати грађанима три милиона евра. То се може десити ако не буде хидрологије. Потребна је озбиљна киша која би могла да врати снагу хидролектранама - напоменуо је Петровић.

Он је нагласио да је Електроприведа Републике Српске стабилна у односу на друге компаније овог типа које већ данас увозе струју, те да вјерује да ће искористити знање и искуство и направити систем да се не увози струја усљед лоше хидрологије.

СУША И КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ УТИЧУ НА ЕНЕРГЕТИКУ

- Откако се врше мјерења не зна се за овакве суше у Европи. Ријека По у Италији је потпуно пресушила, Дунав никад није имао мањи ниво откако се врше мјерења. Та суша угрожава пољопривредне површине, значајно је мањи род пољопривредних култура које су посађене, недостатак воде, тако да су озбиљне посљедице од суше - рекао је Петровић.

Он сматра да ће се те посљедице одразити у току зимског и прољећног периода наредне године, када ће цијене намирница порасти.

Петровић је истакао да су видљиве климатске промјене, те указао да постоје претпоставке да ће 2050. године на овим просторима, ако се настави овај тренд, "клима бити као на сјеверу Африке".

- Падавине ће бити спорадичне, пљусковите, бујичасте. Кише које су падале по мјесец дана сада ће падати у два или три сата. Примјер томе је прошлогодишњи априлски пад кише у Ђенови, тамо је пало кише за шест сати колико би прије за годину. То говори о томе да акумулације неће имати смисла, јер уколико се не успије ухватити та киша, остаће празне. Ово су значајне посљедице за енергетику и Европу, које не могу ни нас заобићи и потребно је разговарати о томе да би и становништво било спремно за могуће посљедице - навео је Петровић.

Када је ријеч о цијенама електричне енергије, Петровић је истакао да до промјена цијене електричне енергије у Српској неће доћи до 1. јануара 2025. године, те да је цијена струје вишеструко нижа него у окружењу.

ПРИПРЕМА СЕ ПРОГРАМ ПРЕСЕЉАВАЊА ПОГОНА ИЗ ЕВРОПЕ У СРПСКУ

Петровић је навео да се један од програма који се припрема односи на привлачење страних инвестиција, односно пресељавање производних погона из Европе у Републику Српску и нуђење дугогодишњих аранжмана о снабдијевању електричном енергијом по повољним цијенама.

Он је напоменуо да се због скупих енергената, струје, гаса, дизел-горива, пелета и угља многа предузећа у Европи гасе, европска роба није конкурентна на тржишту, предузећа се масовно затварају, радници остају без посла и иду на социјално старање државе.

- Хоћемо да понудимо многим предузећима да дођу на наше подручје, да овдје отварају радна мјеста. То је нешто што ће бити презентовано у наредних мјесец дана. То су предузећа која имају потрошњу електричне енергије 10 процената и више, то су жељезаре, хемијска индустрија, стакларска индустрија или алуминијумска индустрија, јер они ће сви бити угрожени у пословању. Већ има примјера да су се неколике жељезаре и челичане у Њемачкој затвориле - рекао је Петровић.

Он је објаснио да је енергетска криза захватила Европу због нарушених односа са Русијом, што је угрозило многа радна мјеста, али и бруто домаћи производ.