Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да укупно планирана вриједност инвестиција у Српској од енергетских пројеката износи више од 2,2 милијарде КМ.

Ђокић је рекао да енергетски објекти у оквиру ових пројеката могу бити изграђени најкасније у наредних пет година.

Он је рекао да је Српска лидер у региону у погледу броја енергетских објеката који се тренутно граде и њихове вриједности.

Ђокић је појаснио да укупна вриједност енергетских пројеката који се тренутно граде у Републици Српској износи милијарду и 550 милиона КМ, док су у припреми за уговарање радова објекти у вриједности 700 милиона КМ.

Према његовим ријечима, у власништву "Електропривреде Републике Српске" као носиоца концесија тренутно се спроводе активности на изградњи објекта ХЕ "Дабар" инсталисане снаге 159 мегавата чија је инвестиција у вриједности око 660 милиона КМ, ХЕ "Бук Бијела" коју реализују електропривреде Републике Српске и Србије у вриједности пројекта око 200 милиона евра, те ХЕ "Бистрица" инсталисане снаге 34 мегавата у вриједности око 103 милиона евра.

"Гради се и вјетроелектрана `Гребак` инсталисане снаге 66 мегавата у вриједности инвестиције око 162 милиона КМ, ХЕ `Улог` код Калиновика инсталисане снаге 35 мегавата у вриједности око 140 милиона КМ, а у припреми је уговарање радова за изградњу више соларних електрана у Херцеговини на подручју Невесиња, Билеће и Требиње", истакао је Ђокић.

Ђокић је рекао да се тренутно ради и на дођели концесија за неколико пројеката у Берковићима и Љубињу, додајући да ће ускоро бити расписан и јавни позив за закључење концесионог уговора за вјетроелектрану "Трусина".

Он је рекао да ће реализацијом ових пројеката у Републици Српској бити повећана производња зелене енергије у односу на доминантну производњу енергије из угља 62 одсто.

Говорећи о покушају бошњачких политичара из ФБиХ да путем Уставног суда БиХ блокирају реализацију пројекта изградње ХЕ "Бук Бијела", Ђокић је то оцијенио као "сулуду идеју" јер овај пројекат доприноси економском развоју Републике Српске и БиХ.

"Ваљда је циљ сваке државе да има што више инвестиција, а не да их спречава. Ово показује једну димензију штетних односа који се развијају у БиХ", рекао је Ђокић, изражавајући очекивање да Уставни суд БиХ неће бити спреман да доноси штетне одлуке по БиХ јер је до сада у пројекат изградње ове хидроелектране утрошено 77 милиона КМ.

Ђокић је истакао да, ако би неко блокирао тај посао, морао би да одговара према онима чији је новац овђе уложен на основу одобрења које је дато у легалном и законитом поступку.

"Увјерен сам - ако би Уставни суд БиХ или неко други покушао да заустави ове радове и спријечио остварење намјера партнера електропривреда Републике Српске и Србије - да би они покренули арбитражни спор против БиХ који би на крају добили и који би био већи од 1,5 милијарди КМ", истакао је Ђокић.

ПРОЈЕКАТ ГАСИФИКАЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Ђокић је рекао да се пројекат гасификације Републике Српске налази у фази планирања, напомињући да се не може кренути даље са овим пројектом док се не дефинишу тачке интерконекције БиХ са сусједним државама.

"У току је поступак одобравања интерконекције, а на основу потребе да се закључе међудржавни уговори између БиХ и Србије, те БиХ и Хрватске. Од раније постоји захтјев за одобравање јужне интерконекције на подручју Херцеговине и источне конекције на подручју Бијељине према Србији", појаснио је Ђокић.

Он је навео да је обавијештен да Савјет министара није одобрио ниједну од двије интерконекције, истичући да је на овај начин направљена огромна грешка.

"Ово показује да органи БиХ доводе Републику Српску у неповољан положај, ометају наш економски раст и развој, те спречавају гасификацију која је пројекат од стратешког значаја у Републици Српској и која је планирана Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до 2035. године", указао је Ћокић.

Министар енергетике и рударства Републике Српске рекао је да је увјерен да ће се пронаћи рјешење за превазилажење ове ситуације, најављујући да ће у уторак, 12. јула, у Сарајеву тим поводом имати састанак са представницима Секретаријата енергетске заједнице.

Он је подсјетио да је планирано да се пројекат гасификације Републике Српске реализује изградњом магистралног гасовода са руским, али и са другим партнерима из правца Бијељине према Бањалуци и Новом Граду.

УГОВОРИ О КОНЦЕСИЈИ ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ ЖЕЉЕЗНЕ РУДЕ И КАМЕНА КРЕЧЊАКА ИЗ ЉУБИЈЕ
Ђокић је рекао да је ресорно министарство закључило уговор о концесији са компанијом "Арселол Митал" за експлоатацију до 3,5 милиона тона жељезне руде на подручју Љубије до 2027. године, наводећи да ова инвестиција износи око 12 милиона КМ без трошкова реконструкције жељезничке пруге на потезу Љубија-Омарска.

Он је рекао да је вјерује да ће "Арселол Митал" испунити уговорне обавезе према којима би до јесени требало да се извршњ сви припремни радови и активирају овај рудник, а чијим би отварањем било запослено минимално 100 нових радника.

НАБАВКА И ЦИЈЕНЕ ЕНЕРГЕНАТА У СРПСКОЈ И БиХ

Ђокић је рекао да ће Влада Републике Српске учинити све да Српској обезбиједи довољне количине свих енергената и да се континуирано обавјештава о стању резерви, о могућим кацитетима резерви и на који начин ће осигирати те резерве у наредном периоду.

"Имамо искрену партнерску сарадњу и подршку из Руске Федерације. Тренутно имамо ниску цијену гаса од 400 америчких долара на 1000 метара кубних гаса и што је, можда, најнижа цијена коју има нека држава у региону. Овај бенефит користи и ФБиХ и надамо се да ће овај уговор вриједити до краја године и да ће исти бити закључен за идућу годину", истакао је Ђокић.

Он је најавио да ће овим поводом премијер Републике Српске у понеђељак, 11. јула, у Београду имати састанак са премијером Србије Аном Брнабић, истичући да је важно да Српска и Србија, помажући једни другима, још више учвршћују међусобне односе у кризним ситуацијама.

Ћокић је истакао да је у БиХ присутан негативан тренд раста цијена течних енергената нафте и бензина и да је разочаран што Република Српска нема добру координацију у оквиру БиХ по том питању.

Он је рекао да је на цијену течних енергената могуће утицати органичењем маржи или на неки други начин укидањем одређених даџбина по тони и литри прометованог горива.

"Таква рјешења не може сама донијети Република Српска и ово питање је могуће ријешити једино пуном координацијом између два ентитета договором и координисаном активности Владе Републике Српске и Владе ФБиХ", напоменуо је Ђокић.

ЦИЈЕНА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У СРПСКОЈ
Министар енергетике и рударства Републике Српске рекао је да ће Влада Републике Српске активно ђеловати да се спријечи повећање цијене електричне енергије у Српској до краја ове године.

"Настојаћемо да цијена електричне енергије остане у Републици Српској најнижа у региону. У овом тренутку не постоје услови за ново повећање цијене електричне енергије", истакао је Ђокић.

РАД МИНИСТАРСТВА У ПРОТЕКЛИХ ПОЛА ГОДИНЕ
Говорећи о раду ресорног министарства у протеклих пола године, Ђокић је рекао да је Министарство имало активности на доношењу Закона о обновљивим изворима и Закона о геолошким истраживањима.

"У овој години смо радили на закључивању уговора Љубија, закључивању уговора о изградњи ХЕ `Дабар`, кроз активности Владе Републике Српске радили смо на доношењу многих одлука, бринули о `Електропривреди Републике Српске`", рекао је Ђокић.

Он је рекао да је, на приједлог ресорног министарства, Влада усвојила програм изградње 50.000 малих соларних панела на кровове привредних предузећа и домаћинстава, истичући да је овај програм вишегодишњи и изузетно је значајан за Републику Српску.

"Већи дио реализације програма уградње соларних постројења финансираће `Електропривреда Републике Српске`. Просјечна цијена рачуна ће се узети као основица за плаћање након уградње ових постројења", рекао је Ђокић, закључујући да је план да рачуни буду плаћани 10 година, а послије тога соларна постројења ће прелазити у власништво грађана и привредних субјеката.